Нобелова награда за физику му је додељена 1921. године за објашњење фотоелектричног ефекта као и за допринос развоју теоријске физике.
Зна се да су Милева и Алберт Ајнштајн 1905. године били у Каћу, те се нагађа да су и 1907. године посетили новоизграђену кућу у Новом Саду. Готово сваки сегмент његовог живота добро је познат али у новосадској јавности акценат интересовања често је стављен на Ајнштајнове породичне односе с првом супругом, Милевом Марић (1875–1948). Како објашњава директор Историјског архива Града Петар Ђурђев кључна веза Ајнштајнових наследника нашим градом била је кућа у Кисачкој улици.
- Приземну кућу, дугачку више од 20 метара, подигао је1907. године, на основу пројекта Манојла Петљанског, отац Милеве Марић, Милош – каже наш саговорник. - Приликом градње комбинована су два стила - барокни и сецесијски, а грађевинске радове извео је зидарски предузимач Ласло Лехнер. Објекат је захваљујући залагању Завода за заштиту споменика Новог Сада, а одлуком Владе РепубликеСрбије проглашен за споменик културе 2005. године.
Милева Марић студирала је политехнику 1896. године у Цириху, где је упознала, четири године млађег Алберта Ајнштајна. Венчали су се у Берну 1903. године и добили два сина, Ханса Алберта 1904. године и Едварда 1910. године.
- Мало шта је синове Ајнштајна у животу везивало за Нови Сад – истиче Ђурђев. - После смрти Милевиних родитеља и сестре Зорке, кућу у Кисачкој улици су наследили Милева Марић Ајнштајн, која је живела у Швајцарској, и њен десет година млађи брат др Милош Марић. Смрт Милеве Марић, као и велике револуционарне промене које су се збиле у Југославији након Другог светског рата, условиле су компликовану судбину куће у Кисачкој улици.
Амбасада Сједињених Америчких Држава у Београду 13. јула 1976. године обратила се Секретаријату спољних пословаСоцијалистичке Федеративне Републике Југославије упитом да „Госпођа Елизабета Ајнштајн, америчка држављанка, супруга др Ханса Алберта Ајнштајна и снаја покојног светски познатог научника Алберта Ајнштајна верује да има право да наследи половину имовине која се налази у Кисачкој улици 20 у Новом Саду. Имовина је додељена на основу решења од 18. децембра 1960. године, а два стана су уписана на њеног покојног супруга Ханса Алберта. Амбасада би ценила ако би Секретаријат покушао утврдити постојећи статус имовине и о томе обавестити Амбасаду.”
Општински секретаријат за општу имовину, Управа за имовинско правне послове је два месеца касије упутио одговор и појашњење да се стамбена зграда састоји из два двособна и седам једнособних станова, да је национализована 1958. године и из исте зграде др Алберту Хансу Ајнаштајну је изузет двособан стан са нуспросторијама, и један једнособан стан. Едуарду Ајнштајну изузето је из национализације у стамбеној згради у Кисачкој 20. двособан стан и и један једнособан стан. Решење о национализацији непокретне имовине из 1960. године чува се у Историјском архиву града.
Кућа Милеве Марић Ајнштајн у Кисачкој 20 коначно је реконструисана 2019. гоодина у шта је је градски Завод за заштиту споменика културе уложио готово 9,7 милиона динара. Грађевинско-занатским и конзерваторско-рестаураторски радовима обухваћена је замена оштећених елемената фасаде и крова, рестаурација и конзервација орнаментике, односно малтерске пластике, фасадне столарије, те олука и других лимени делова. Обновљен је ајнфорт простор, сређена кровна конструкција, а столарија је рестаурирана и офарбана. На иницијативу њиховог унука Бернарда Цезара Ајнштајна, тај породични објекат требало би да буде претворен у спомен-музеј. У договору с рођацима, Бернард је још 2007. године кућу поклонио Граду, уз услов да ту буде музеј посвећен истакнутим научницима. Милевин и Албертов унук преминуо је 2008. године, не дочекавши да му се оствари та жеља.
- Образложење Комисије која је донела решење о национализацији 26. фебруара 1960. године даје прве конкретне податке о процес одузимања имовине у Кисачкој улици – појашњава Ђурђев. - Правоснажним решењем Комисије кућа је национализована на равне делове. У образложењу је написано да ни један од власника није жив, јер је Милева Ајнштајн умрла 1948. године, док је њен брат др Милош Марић нестао у Првом светском рату, па су фактички власници некретнина постали Милевини синови Едуард, који је тада живео у Цириху и Ханс Алберт у Калифорнији.
Занимљиво је да је адвокат породице Ајнштајн био др Коста Хаџи, један од оснивача фудбалског клуба Војводине. Према речима Ђурђева током поступка Хаџи је уложио благовремени приговор на прво Решење о национализацији и предложио је да се сваком од сувласника изузме од национализације и остави у својину онај део станова који им по закону припада. Предлог је образложио чињеницом да су станови трошни и да се у кући живи само због недостатка стамбених простора у граду. У случају да Комисија одбије овај захтев, Хаџи је тражио изузимање делова зграде од национализације, и то сваком сувласнику по један двособни и по два једнособна стана. Њихов захтев да им остави додатни једнособни стан је одбијен, јер би они у том случају имали по три стана, што је било супротно пропису.
- Комисија је заузела став да се по закону национализују зграде у грађанској својини с више од два или са више од три мала стана – каже Ђурђев. - У случају породице Ајнштајн, што су и сами сувласници признали у својим приговорима, зграда је имала седам једнособних станова, два двособна стана и једну одвојену собу. Према томе, зграда је имала више од три мала стана због чега је и национализована. Тако су потомци чувеног брачног пара у Новом Саду наследили само део имовине коју је градио њихов деда, Милош Марић.
Савезни секретаријат се још једном обратио 17. јануара 1980. године са молбом да му се доставе решења о национализацији из 1959. и 1960. године, као и да појасни ко је 1980. године управљао становима који су остављени у власништву др Ханса Алберта и Едуарда Ајнштајна, односно коме се уплаћивала кирија. Општински секретаријат за имовину је 8. фебруара 1980. године обавестио Савезни секретаријат да је послао тражена решења и да становима који су остављени у власништво браће Ајнштајн управља Самоуправна интересна заједница становања у Новом Саду, која прикупља станарину. Овим дописом је окончана преписка између Савезног секретаријата и Новог Сада која је трајала готово четири године.
Турбуленти породични односи и светски ратови одвојили су породицу Марић–Ајнштајн од Новог Сада. Строго слово Закона о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта није заобишло Ајнштајнове синове, тако да им је припао само део имовине коју су наследили од њихове брижне мајке Милеве.
С. Ковач
