Према речима директора Историјског архива града Петра Ђурђева, Српско народно позориште основано је у лето 1861. године у време буђења националне свести и борбе за националну слободу, када је постојала дуга позоришна традиција, од ђачких дилетантских представа, па све до приватних професионалних позоришних трупа. Након оснивања Српског народног позоришта 1861. године, прве представе током лета игране су “Код зеленог венца“, а током зимских месеци у великој сали на спрату кафане хотела „Сунце“ (на углу Поштанске и Јеверејске улице), као и у сали хотела „Царица Јелисавета“ (хотел „Војводина“).
Изградња трајала шест година
Савремена зграда Српског народног позоришта отворена је 28. марта 1981. године, дан након Светског дана позоришта у 120. сезони његовог постојања. Камен темељац за изградњу садашње зграде СНП-а положен је 1974. године, а изградња је завршена шест година касније.
- Иницијатива за подизања наменске зграде покренута је 1950. године јер се установа након Другог светског рата нагло развијала проширујући своју делатност – каже Ђурђев. - Други конкурс затвореног типа одржан је по позиву 1967. године, а победник је био пољски архитекта др Виктор Јацкијевич, који је у априлу 1972. позван да дође у Нови Сад да би урадио коначну верзију идејног пројекта и да би руководио пословима око изградње. Изградња је коштала 616.968.591 тадашњих динара.
Због изградње овог здања, била је срушена десна страна тадашње улице ЈНА, као и неколико кућа у Успенској улици, а оштећена је била и порта Успенске цркве. То је изазвало гнев многих Новосађана који су се противили да зграда СНП-а буде подигнута у најужем старом језгру града.
- Деоничарско друштво у то време зидало је на данашњем Трифковићевом тргу дворану која је требало да буде балска, министарство је, после одуговлачења 1871. године, допустило да здање буде прва грађанска дворана – каже Ђурђев, додајући да Српско народно позориште тада није било државна установа, те је због тога основано посебно позоришно Друштво које је имало задатак да води бригу о Позоришту и о његовим финансијама. - Друштво је, 1873. године, добровољним прилозима од Деоничарског друштва откупило грађанску дворану за 20.000 форинти и на тај начин су чланови новосадског позоришта добили матичну сцену. Та дворана је срушена 1892. године, након истека уговора склопљеног са варошком општином, упркос незадовољству и противљењу грађана.
Након рушења Грађанске дворане, позоришни ансамбл Српског народног позоришта био је приморан да крене на трогодишње непрекидно гостовање по Војводини. Тада је у 28 места одржано 611 представа. Трупа се у Нови Сад вратила фебруара 1895. године, када им је уступљена наменски грађена позоришна зграда, поклон Лазара Дунђерског – Дунђерсково позориште. Оно је било смештено у дворишту данашњег хотела “Војводина” све док није изгорело пожару 1928. године. - Након тога ансамбл је наступао у сали хотела „Слобода” (на Тргу слободе), у згради Немачког акционарског друштва „Хабаг” (на углу Улице Васе Стајића и Трга Галерија), у Дому радничке коморе, да би након Другог светског рата представе биле игране прво у згради Мађарске римокатоличке читаонице у порти Католичке цркве, а у лето 1945. отворена је Летња позорница у самој порти – истиче Ђурђев. - Позоришту је 1947. године уступљена зграда Дома културе (данас Позоришта младих). Велика сала Дома је најдуже коришћена, све до 1981. године када је изграђена данашња зграда, која се убраја у симболе Новог Сада.
С. Ковач
