Шефица Катедре проф. др Јоњауа Раногајец каже да је међународни пројекат „Херомат” стартовао 2011. године и трајао до краја 2015. и да су истраживања усмерена ка културном наслеђу и материјалима који су уграђени у објектима који су део тог наслеђа. У пројекат су укључена два објекта, Бач са својим зидинама и барокни дворац Дорнава код Птуја у Словенији.
Осим Технолошког факултета, индустријски партнер је био ХГП, произвођач фасадних боја из Новог Сада, а укључен је био и
Покрајински завод за заштиту споменика из Петроварадина. Осим Србије, у том пројекту учествовале су Русија, Италија, Велика Британија и Словенија.
– Супстанца која је настала као резултат пројекта наноси се у танком слоју, безбојна је и већински је чини вода с активним компонентама тако да је она потупно чиста па се чак се може и попити – каже стручна сарадница Хелена Хиршенбергер. – Наш тим и даље открива какве додатне карактеристике има тај материјал.
Јоњауа Раногајец каже да киша омогућава спирање загађивача из окружења и тако омогућава да се подлога сама чисти под дејством природних утицаја.
– Супстанца доприноси и заштити фасадних боја уз помоћ сунца, под чијим утицајем временом не бледи – објашњава Јоњауа Раногајец.
Као што је требало времена да се тај пројекат реализује, исто тако је потребно време да би се видео ефекат супстанце. У прилог томе говори чињеница да је супстанца пре седам година нанета на улазу у тунел на Петроварадинској тврђави и евидентно је да се тај део сам очистио. Планирано је да ефекат буде трајан десет до 15 година, али једно је резултат у лабораторији, а друго праћење у реалним условима.
– Материјал је пре свега намењен објектима културног наслеђа, али може се користити и у модерној грађевини. Важно нам је да редовно пратимо шта се дешава да би конзерватори били сигурни да могу да примене тај материјал јер су с различитим новим материјалима имали непријатно искуство у прошлости – рекла је Хелна Хиршенбергер.
Како сазнајемо, материјала нема у слободној продаји, али се може послати захтев за куповину ХГП-у јер га он и производи.
Асистенткиња др Снежана Вучетић истиче да им је било драго кад су их звали из удружења „Ланчана реакција” с циљем да удруже науку и уметност за нешто што остаје граду, попут мурала, да би те боје биле постојаније.
– До сад је супстанца нанета на Артезов мурал, а планира се сарадња с Ремедом да би се урадио нови мурал на који ће такође бити нанета наша супстанца – нагласила је Снежана Вучетић.
Д. Живковић и Б. Петровић
