Објашњава да је основни проблем то што фабрике које су пропале и отпустиле раднике, нису од тих људи направиле произвођаче ципела већ уско оријентисане стручњаке за одређене радње.
"Јаве ми се људи који кажу „радили смо 20 година у фабрици ципела”, а кад их питам шта сте радили, кажу ми, на пример, ушивали смо цибзаре. Мени треба неко ко зна све да ради", истиче Брачер.
Он каже да је поправком ципела почео да се бави још у седмом разреду основне школе, а у њихову производњу упустио се након завршетка средње школе и то с братом Синишом. У питању је породични бизнис који је започео његов отац када се преселио у Сомбор и отворио радњу за поправку ципела, од чега се, како каже, раније могло добро живети.
Присетио се како им је стандард нарушила експанзија јефтине кинеске робе која се десила током 2000. године па су људи нагло почели да купују обућу мањег квалитата и рока трајања, али финансијски приступачну. – То нас је натерало да и ми уђемо у трговину кинеском робом „Шафран” и добро нам је кренуло, али у том периоду нисмо имали кожну обућу. Долазиле су нам муштерије које су имале више новца и питале за кожу и тако се родила идеја о производњи кожних цепела – рекао је Брачер, и додао да је његова породица купила „Теодора обућу” из Сремских Карловаца и након тога су се бацили на производњу ципела, о којој у почетку баш и нису много знали.
Када је реч о поступку, он каже да, кад муштерија донесе слику ципеле, премери се стопало, одабере материјал и након тога се прави модел на калупу, одређује висина штикле и калупа, извлаче шаблони, кроји се, а онда се кожа стањује, шије и обликује. Од тренутка наручивања обуће до њене израде потребно је да прође две до три недеље, зависно од тога колико је захтеван модел, а како је објаснио, толико се чека и када више њих у исто време наручи обућу јер се ради по истој процедури, само упоредо.
Иако не стиже да дизајнира моделе, Брачер каже да су муштерије врло креативне и долазе им с одличним идејама, а боје које користе и како праве шаре при изради ципела је породична тајна.
Код њега у Улици Мише Димитријевића 43, може се поручити од балетанки, еспадрила, салонки до чизама преко колена, прави и мушке моделе, а како каже, у последње време највише су у моди бруксерице.
"Када са супругом шетам градом, имам ту професионалну деформацију да уочавам грешке на ципелама које обичан човек не може да види", каже Брачер, и указује на то да је најчешћа грешка да побегне пета на ципели или оде у страну.
Александар сматра да је задовољна муштерија најбоља реклама. Свима који код њега купе ципеле увек је на располагању за све поправке да би оне трајале што дуже.
Катарина Бачкалић
