Рађена по мотивима дела „Где станује сунчев зрак“, драмског писца Милана Степанова, и у почетку замишљена као представа за децу, ипак је брзо попримила шире оквире. Машта аутора оживела је сунцокрете и удахнула им карактере скупине неједнако талентованих глумаца, који припремају једну представу. То је мотив који и глумце и публику сели у стварност. Када сунце зађе или је дан тмуран, сунцокрети се окрећу једни другима јер тако међусобно размењују светлост. У стварности је то случај и са глумцима који ће, само уколико се окрену једни другима, слушају и гледају, успешно припремити представу.
- У представи сам вештица Грдана, препрека која све “закувава”, “минира” и последња долази на пробе – објашњава једна од глумица Тијана Тодић (15). – Осталим глумцима отварам пут ка неким новим стварима, али на тај начин увлачим их у своју замку - све што знам да воле, користим против њих, манипулишем. Ипак, до краја се снађу јер се држе заједно. Окрећу се једни другима, баш као сунцокрети, зато успеју да победе моју замку. То је тај мотив из стварности, где једнако постоје људи који покушавају, из неке своје користи, да вас преваре, претварајући се у пријатеље.
Почетак представе приказује глумце у конфликту, хаосу, мешавину приватног и глумачког, а њихова глума прелази у шекспировско претеривање и патетику. Тек кад почну да прате једни друге и на сцени покажу искреност, проналазе свој дар и почињу квалитетно да глуме.
- Једини који вештици не верује је мој лик Мргуд, који покушава да пробуди разум осталих глумаца, да одвоје приватно, како бисмо представу добро одиграли – открива Марко Бакалић (14). – Кад је реч о стварном животу, сигурно нам се свима бар једном догодило да се дружимо или сарађујемо са неким ко на тежи начин нешто савлађује и долази до резултата, а ми се трошимо да бисмо му помогли. У том случају, када се осећаш као да је цео свет против тебе, могуће је размишљати и на другачији начин – мене увек води мисао да ће се све то једном завршити, имаћеш времена да се одмориш након тешког периода или посла. Што је посао тежи и труд око некога или нечега већи, победа је слађа.
Упркос описаним крајностима, сви ликови су по нечему јединствени, не постоје “обични”. Кроз представу публика сазнаје где се у једној позоришној проби граница збиље брише, а рађа магија.
- Код сваког глумца дешава се нека магија и део те магије пада на представу, због чега постаје добра, добија смисао – потврђује још један од младих глумаца театра ДКЦНС-а Лука Галић (13). – Текст је само део који је потребно протумачити. Ми смо успели да направимо своје тумачење и зато је представа добила паралелни ток, релацију сунцокрети – сунчев зрак и глумац – таленат. Овај текст је конкретно бајка за децу, али преплитањем приватног са уласком у лик и обрнуто, као и уношењем неочекиваних реакција, претворили смо је у неку врсту комедије. Имамо свађу међу глумцима, а знамо да и генерално у животу ниједна свађа није лепа. Али кад се убаци то зрно смеха, све поприма другачију ноту.
Б. Павковић
