Овој дами која 28 година успешно води своју фирму из сектора црне и обојене металургије, због чега за њено предузеће кажу да је челични тим, то није прва награда за успешно пословање, али јесте једна од најдражих.
- Добила сам 2009. награду „Бизнис дама“, а близу две деценије се котирамо међу најуспешнијим предузећима, али ово признање ми је посебно драго зато што потиче од Привредне коморе – каже Мирјана Рајков. – Привредна комора Војводине је за нас привреднике као мајка. Пуно ми значи што је препознат наш успех, који се за 28 година огледа, између осталог и у томе што су плате за све то време биле увек 10. у месецу, порези и доприноси плаћени у року, и никад нисмо били у блокади. Можда то није уобичајено данас, али је тако.
Добитница ласкаве титуле најуспешније привреднице у 2018. каже да је давне 1991. године донела одлуку да се отисне у приватне воде и оснује фирму,а основни разлог је био да јој синови имају где да раде и, пре свега науче да раде, како би од тога себи могли да обезбеде егзистенцију. Признаје да јој није била жеља те године, а ни касније, да створи фирму која ће имати 93 радника, али су се околности тако одвијале, и зато је доспела ту где јесте.
- Нисам никад себе подредила фирми, него породици – објашњава Мирјана. – Синови и супруг су ми увек били на првом месту, па тек онда фирма. Нисмо себи никад ни постављали нереалне прохтеве. Све је ишло нормалним токовима, корак по корак.
Људе који раде у СИМ-у Мирјана назива својим сарадницима и колегама, никако радницима или запослницима.
- Сви заједно чинимо челични тим СИМ, а ја сам вођа – каже са смешком Мирјана. - Ни близу не бих могла да постигнем то што јесам без оних који раде у СИМ-у и зато их зовем сарадницима. Они су моја подршка, заједно радимо, консултујемо се и неминовно упућени једни на друге. Захваљујући њима, направили смо ову фирму оваквом каква је данас. Да ли је то формула успеха, мислим да јесте. Они оствајују сва права из радног односа и од првог дана су пријављени на износ плате коју примају.
У посао су укључни сви чланови породице. Осим синова Исидора и Душана, раде и снаје Далиборка и Тамара, док јој је супруг Станко у пензији већ девет година и он брине сада о воћњаку који им се простире на 10 хектара у Карловцима.
У Карловцима им је првобитно било и седиште фирме, али је од пре пет година оно у Кисачкој улици у Новом Саду. Послују на пет локација, од којих су по једна у Београду и Ковину.
- Није једноставно руководити таквом фирмом, али није ни посебно тешко. Сваки дан сам у фирми и увек свима доступна. Сматрам да би свет, када би жене управљале њиме, био сасвим дугачији. Жене су се показале као боље у руководећим пословима од мушкараца и мислим да мајчинство ту игра битну улогу – истиче ова жена с 47 година радног стажа, од чега је 19 стекла у некадашњем новосадском гиганту „Агровојводини“ радећи као комерцијални референт.
Иако о томе не говори, уколико је не питају, СИМ као друштвено одговорна фирма, врло често помаже онима којима је то потребно. О томе сведоче бројне захвалнице. Нашли су се невољницима из Олује 1995. године, испит хуманости положили су и 1999...Највише подржавају организације које се баве хендикепираним људима.
Зорица Милосављевић
