Каже да је почела да хекла с 12 година, нешто касније и да штрика, а после су уследиле и остали видови ручних радова па и шивење. Пре неколико година опробала се и у изради крпара, а ту технику је савладала је уз помоћ Карловчанке Татјане Лацковић. Захваљујући интернету, сазнала је за нову врсту хеклања, такозвано ирско хеклање, и од пре четири године и њиме се бави. Каже да се тим хеклањем углавном баве Рускиње и да, по њеним сазнањима, осим ње, свега неколико жена влада том техником.
„Специфично је по томе што се унапред спремљени орнаменти – исхеклани, опрани и уштиркани, чиодама причвршћују на стрипор и онда се уз помоћ хеклице и тањег конца спајају у жељену целину“, објашњава Весна Ердељан.“ Техника је врло захтевна, изискује велики физички напор због положаја тела у којем се ради. За један комад одеће потребно ми је отприлике два месеца рада. То је нешто што сам до сада радила својој деци. Када би требало наплатити га, имало би заиста високу цену.“
Набрајање досадашњег Весниног креативног опуса потрајало би, а највећи део тога што је својим рукама створила, углавном се не налази код ње, него код наручилаца, њене деце или пријатеља. Место међу њеним рукотворинама нашле су и играчке хоботнице за недоношчад. Каже да су то предмети који су тешки за израду и да после једне хоботнице мора неколико дана да одмара руке због болова. Али, то је рад који спада у домен племените мисије. Весна део је Фејсбук групе чији чланови се баве израдом хоботница за бебе у инкубаторима, и тако се оне и пласирају и стижу до крајњих корисника у породилиштима широм земље.
„Ручни рад је мој хоби“, каже ова жена која је завршила Вишу економску школу, али од повратка у Сремске Карловце након развода 1995. ради „привремено” у Богословији.“ Не могу да кажем, извесна је то и допуна буyета. Кад се све скупи, током године буде то приход у висини једномесечне плате, али од тога се не може живети. Пре свега све ово ставарам за своју породицу и пријатеље.“
Након што је одгајила и извела на пут своје троје деце, Весна је одлучила да пружи и туђој деци прилику да осете топлину дома и посветила се хранитељству. Један од разлога за ту одлуку био је и да прекрати самоћу. Пре три и по године члан њеног домаћинства постала је тронедељна Лана. Њој се пре тачно годину придружила двомесечна Бранка, а од 5. децембра прошле године и Бранкина млађа сестра Искра, када је напунила десет дана. Окружена тим трима девојчицама које захтевају доста пажње и бриге, Весна не стиже сада много времена да посвети свом хобију. Тренутно штрика Лани шал да комплетира капу коју је завршила раније. С тугом прича да Лану ускоро очекује одлазак у усвојитељску породицу, и додаје да не зна како ће се изборити с њеним одласком јер се емотивно вазала за њу.
З. Милосављевић
