Бројни грађани и представници разних удружења окупљени у „Фабрици” водили су отворен разговор о плану да се та ексклузивна локација у наредне четири године трансформише у ново културно и креативно средиште града.
– Вођени визијом реинтеграције Новог Сада и Србије у европски културни живот кроз дијалог културе, покренули смо јавну дебату с циљем да кроз апсолутну укљученост, како стручне јавности, тако и осталих, уз поштовање принципа демократичности и транспарентности, дођемо до јединствене стратегије уређења тог простора, али и механизама креирања наменског и архитектонског решења – казао је директор Фондације Немања Миленковић, који је и вођа тима који је освојио титулу Европске престонице културе управо с планом ревитализације Кинеске четврти и њене трансформације у културно-креативни центар града.
На јавној расправи могле су се чути и примедбе везане за дефинисање намене некадашњег фабричког комплекса, али и статуса тренутних корисника појединих простора након његове обнове. Корисници су изразили забринутост да након реновирања цена закупа неће остати иста, да се њихова делатност неће уклопити у нову визију и да неће имати довољно времена да нађу нову солуцију. Такође су се запитали шта су то креативни занати и како направити селекцију. У питању су делатници који на тој локацији раде деценију и више и, како тврде, у свом малом окружењу савршено функционишу. Откако постоји план ревитализације Кинеске четврти, у јавности се полемисало и о наводној приватизацији и пренамени земљишта, а представници Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” на дебати су истакли да је све то више пута демантовано одлуком Скупштине града и Завода за урбанизам да на поменутој локацији ни под каквим условима неће бити дозвољена изградња, адаптација, пренамена, нити коришћење простора у сврхе становања или комерцијално-трговинске сврхе.
Истраживање које је „Ninamedia Research” спровела у Новом Саду од 24. јула до 9. августа, на репрезентативном узорку од 803 испитаника показало је да Кинеска четврт нема јасан идентитет. На питање да ли су чули за Кинеску четврт, 75 одсто Новосађана одговорило је потврдно, али на питање на шта их асоцира то место у Новом Саду, готово 63 одсто испитаника није имало одговор. За тренутно стање и техничку безбедност тамошњих објеката чак 92,7 одсто испитаника дало је недовољну оцену, док 64,6 одсто грађана Новог Сада сматра да је постојеће објекте потребно реновирати, адаптирати за омладински сектор, културне и креативне садржаје, уз очување постојећег архитектонског идентитета индустријског наслеђа.
Тим независних експерата који су недавно радили њихово комплетно вештачење и анализу инфраструктуре у том некадашњем фабричком комплексу потврдио је да је чак 71 одсто објеката небезбедно. Вештачење је показало да су само четири објекта у релативно добром стању, шест у добром, а чак четири грађевине из катастарских књига уопште не постоје на парцели. Осим струје, остале инсталације су веома лоше.
– Кинеска четврт никако не може бити срушена, неће изгубити дух индустријског амбијента и неће бити грађена по плану који подразумева изградњу стамбених и трговачких објеката – рекао је архитекта и члан координационог тима Дарко Полић. – Лично сам за продукцију, а не за конзумацију, које има свуда. Исто тако, буквално копирање неког града није добро. Као лош пример може нам послужити центар „Жолнаи” у Печују, који је превелик за тај град. Нажалост, Кинеска четврт није добила статус културног добра, што значи да не можемо рачунати на одређену помоћ.
У отвореном разговору је закључено и да тренутно највише недостају предлози идејног решења за Кинеску четврт релевантних струковних удружења, док истовремено грађани самостално показују иницијативу и заинтересованост за ревитализацију и предложено решење креативног дистрикта. Пројекат „Yоутх цреативе полис” привући ће и концентрисати разне културне и креативне индустрије на једном месту, док ће Нови Сад добити нову туристичку дестинацију својствену за савремене европске градове.
С. Милачић
