Идеју је у стварност претворио Јовица Вукша с којим је могуће контактирати путем Фејсбук странице „Књигом до осмеха”, али и срести на манифестацијама, а штанд прекривен књигама тешко је заобићи. С обзиром на број сакупљених књига, тенденција да све постане права хуманитарна библиотека, увелико је испуњена.
– Определио сам се за Фондацију „Буди хуман” јер многи знају за њу, те указују поверење – објашњава оснивач хуманитарне иницијативе „Књигом до осмеха” Јовица Вукша. – С данашњих, нажалост, више од осам стотина корисника којима је помоћ потребна, увек је могуће помоћи бар некоме у локалној заједници. Потрудим се да готово свакодневно на Фејсбук страницу поставим фотографију књиге и, у зависности од њене вредности, назначим колико је хуманитарних СМС-порука потребно послати да би је неко добио.
„Новосадска размена књига”, Змајеве дечје игре, Фестивал уличних свирача, „Добро дошли на Насеље”... готово да не постоји манифестација на којој акција „Књигом до осмеха” није заживела и дала допринос.
– На последњем фестивалу „Добро дошли на Насеље” прошле године је за осам сати у размени књига преко СМС порука послато 20.000 динара – потврђује Јовица Вукша. – Штанд је чак радио и без мене. Отишао сам на ручак, а кад сам се вратио, видео сам да људи стоје, шаљу поруке и узимају књиге. Једноставно је владала свест у смислу „Нећу да украдем од детета”. Појединци су се на мојим штандовима први пут сусрели с таквим примером, а после сам сличне иницијативе приметио по Србији. Не знам да ли су следили баш мој пример, али ако јесу, не љутим се. Задовољан сам због тога, само нек’ нас је што више. И увек смо у потрази за квалитетним издањима која ће привући људе да за њих пошаљу СМС-поруку.
Осим хуманости, идеја иницијативе је и рециклажа – давање вредности старом предмету.
– Сви имамо у кући нешто што скупља прашину, не мора бити књига. Може то бити лопта или бицикл, које ћемо поклонити некоме ко нема. Рецимо, можемо и услуге да наплаћујемо тако што ће неко, уместо нама, новац за поправку или кречење уплатити за лечење болесног детета. Недавно је човек из сервиса „Фикс ми”, након што је поправио телефон мог сина, за ту услугу тражио да новац уплатим за Лану Јовановић. „Где држава закаже, ми, грађани, искорачимо”, мислим да је то рекао Декарт. Захвалан сам свима који су помогли, како слањем СМС-порука, тако и подршком постојању моје иницијативе. Не сматрам да сам посебан, само сам човек који је осмислио једноставан начин да „исцима” понеки СМС. Ако ја могу, сви можемо. Будимо људи и помажимо – поручује Јовица Вукша.
Б. Павковић
