Према речима тренера Владимира Србљанина, који у клубу ради последњих десет година, млађе селекције, за које је он задужен, подељене су на три групе, па су тако у првој малишани од првог до трећег разреда, другу чине деца из четвртог и петог разреда, док су у трећој они од шестог до осмог.
– Први тим је постојао од 1970. до 2009. године, након чега смо имали малу паузу због недостатка играча, тренера, али и простора, да бисмо од фебруара ове године направили план и кренули у реализацију са првим тимом – рекао је за лист „Дневник” Србљанин. – Укупно имамо око седамдесеторо деце и тренирамо у оквиру Спортске хале у ОШ „Свети Сава” у Руменки. Мислим да имамо одличне услове. Деца имају четири пута недељно тренинге. Друга и трећа група нам учествују у градским лигама, првенствено у ВИБА лиги. Пре три године смо кренули на кошаркашке кампове, па смо тако били три пута на Дивчибарама, а следеће сезоне у августу ћемо на Златибор. Ту имамо сарадњу са КК „Спорт Волт” из Новог Сада, који нам помаже у организацији.
Како каже, када се играју утакмице, поведу бар двадесет петоро деце да се окушају, што много значи и њима и родитељима. У ВИБА лиги су прошле године са 2011. годиштем били други, а треће место освојили су са 2009. годиштем. Мало већи успех остварили су са 2004. и 2005. годиштем, у озбиљној конкуренцији 2017. године, када су били трећи.
– Првенствено нам је циљ да окупимо велик број деце која ће добити васпитање и кроз спорт, а не само кроз школу – прича наш саговорник. – Долазе да тренирају деца са Сајлова, али и из града, док у екипама имамо петнаестак девојчица, које по свему могу да парирају дечацима. Нагласио бих да, откако смо формирали први тим и почели да се такмичимо, већа је заинтересованост деце, те смо уписали више од 20 нових чланова.
Тренер сениорске екипе КК „Радивој Кораћ” Жељко Живановић каже да је на ту функцију дошао у фебруару, а занимљива је чињеница како су је уопште покренули.
– Када млађи играчи треба да приђу узрастом старијим екипама, а ми их немамо у Руменки, интересовање за тренирање код деце опада, а често се дешавало да одустану од спорта – казао је Живановић. – Зато смо ове године, када су нам се сви услови поклопили, покренули сениорску екипу, где ће та деца, изласком из нижих категорија, моћи да се надају нечему више и живе кошаркашки професионални живот. Сада у сениорима имамо 23 члана узраста од 15 до 40 година. Оно што је првобитно био циљ јесте да сениорска екипа учествује у такмичењима која организује Кошаркашки савез Србије (ККС).
Тако су у мају играли летњу лигу у ККС, где су, каже, ненадано имали две победе и два пораза. Након тога су изборили пласман у другу српску лигу, односно другу регионалну мушку лигу Војводине која је део КСС-а.
– Представници КСС-а рекли су да у овом рангу такмичења не постоји тако добра атмосфера и толика посећеност на утакмицама какву смо ми имали, а то је оно чиме се дичимо и верујемо да смо победили – искрен је тренер Жељко. – Када погледамо, схватамо колико је то важније од пуке јурњаве за резултатима. Захвални смо свим људима који су нам помогли од почетка, јер без многих наших пријатеља клуба и спонзора сигурно не бисмо све ово успели. Хвала и људима који нас прате и долазе на наше утакмице, али највише хвала нашим члановима који су прихватили ту одговорност да тренирају. Све су то велике обавезе и одрицања и казао бих да нам тек предстоје нека занимљива дешавања.
И. Бакмаз
