Интересовање и одзив учесника заиста су запажени, што показује развијену свест, поготово младих, о постојању популације глувих и теже чујућих особа, али и жељу да се препреке превазиђу.
– Учесници радионице имају прилику да упознају културу заједнице глувих, начин комуникације с њима, основну комуникацију и, уопште, један нови свет на другачији начин – објаснила је председница Друштва тумача и преводилаца за знаковни језик Нина Барановски, која води радионице. – Млади су изузетно заинтересовани за овладавање знаковним језиком, неки су и пре поласка на курс гледали туторијале на интернету, међутим, кажу да је било тешко и веома им значи искуство уживо, где добијају практичне савете. Наша мисија је да што више младих буде укључено и оспособљено за основну комуникацију на знаковном језику да би се разбила језичка баријера и подигла свест о потребама глувих и наглувих особа у нашем граду. Радионице су интерактивне и након сваке учесници примењују стечено знање.
Радионице знаковног језика организује Друштво тумача и преводилаца за знаковни језик, у сарадњи са Савезом омладинских удружења „ОПЕНС 2019”, на чијем се сајту и „Фејсбук” страници заинтересовани могу информисати о терминима курса и условима за пријаву.
За курс је пријављено 37 учесника, а прве две радионице одржане су током ове недеље. Први термин био је резервисан за упознавање с основама комуникације, појмом знаковног језика и тумача за тај језик, преводилачког сервиса, дворучном азбуком, заменицама и временским прилозима. У оквиру друге радионице савладани су дани у недељи и називи месеци, као и појмови особина, осећања, међуљудских односа и представљање. Наредне две радионице биће одржане током следеће недеље, у оквиру којих ће учесници упознати области природе, животињског света, хране, пића и путовања.
– Сматрам да је потребно да што више људи познаје знаковни језик да би се остварила комуникација и с популацијом која не чује, а мени је лично изузетно важно да савладам тај језик јер студирам здравствену негу на Медицинском факултету – каже учесница курса Јована Илић (21). – Мислим да је популација глувих особа веома угрожена због језичке баријере, а нема потребе да језик буде препрека. Трудим се да своје знање унапредим кад год имам прилику, тако да изузетно подржавам неформално образовање, а и по природи сам веома друштвена и отворена за комуникацију. За курс сам сазнала путем „Фејсбук” странице ОПЕНС-а, подржавам волонтерски рад, а била сам волонтер и у свом родном граду Суботици.
Текст и фото: Б. Павковић
