Данас, осмоипогодишња Новосађанка Лана Зорјан има читав низ првих награда освојених на великим републичким и међународним такмичењима, као и наступе у Бечу, Задужбини Илије Коларца, у резиденцији амбасадора САД у Београду, на Тргу слободе у Новом Саду, као и на бројним фестивалима и концертима широм земље, али и примамљиве понуде, као што су она да наступи у чувеном Карнеги холу у Њујорку.
"За мој узраст и за програм који свирам, виолина јесте компликован инструмент, али ми је „ушла под прсте”", објашњава Лана и додаје да јој се некад деси да одсвира први став и стигне на трећи, па се онда сети да није одсвирала други!
"То ми се, наравно, не дешава на наступима, али се код куће некад просто занесем", каже Лана.
По речима њене мајке Арабеле, Зорјанови су имали огромну срећу с виолинама јер им је инструмент касније поклонио и мајстор Јован Поповић, након чега је колекционар Урош Жикић, пошто је чуо Ланин наступ, понудио да донира виолине до краја њеног школовања.
"Тренутно користи већ трећу виолину коју је добила од њега, то су све изузетни инструменти, добро опремљени, тако да смо заиста захвални, јер нисмо морали да купујемо виолине, које су веома скупе", каже Арабела Зорјан.
Наша млада нада виолинизма долази из музичке породице. Мајка је магистар уметности – виолинисткиња, а отац Владимир дипломирани оперски певач, један деда војни музичар, а други етно-музиколог и редован професор на Академији уметности. Лана признаје да просто не воли популарну музику, а омиљени виолинисти су јој Немања Радуловић, због сценског наступа, и Стефан Миленковић, јер је „један од најпрецизнијих виолиниста који је икада постојао”. Диви се и младој Вероники Мони Богић.
"Свирам класику и наравно да ми се више допада класика. Највише бих желела да свирам „Паганинијану”, коју је свирала и Вероника Мона Богић, чиме ме је просто одушевила", искрена је Лана.
По природи весело, креативно и друштвено дете, нераздвојна од своје пудле и „антистрес терапије” Срећка, Лана признаје да највише воли неформалне наступе. Ипак, такмичења за њу, каже, имају своју чар јер доносе награде и путовања у друге земље и градове. Тако је прошле године отишла и у Беч на такмичење „Гранд Призе Виртуосо Виенна” и, као победник категорије, свирала у велелепном здању „Музикферајн”.
"У Бечу ме је све ме одушевило! Фотораф је на проби сликао с пода, да ми не би засметао блиц, док је на концерту било забрањено и фотографисање и снимање. Посебан је био и концерт код америчког амбасадора, у јуну, пред који, иако је био веома важан, уопште нисам имала трему! До последњег тренутка пре наступа сам се играла, а читав оркестар се шалио све време док смо се усвиравали. Једна девојка ме је тамо питала: „Како ти тако чисто свираш октаве”? А ја сам јој рекла „Па само радим како ми мама каже! И професори!”", сећа се она.
Радила је и с доајеном домаће музичке виолинске педагогије, покојним Дејаном Михајловићем, као и с концерт-мајстором Лондонске филхармоније и једним од наших најпознатијих виолиниста Романом Симовићем.
"У Србији има много талентоване деце, којој се околности једноставно не поклопе. Лана је до сада имала веома добре околности, одличан тим професора око себе и нас који је подржавамо. Једино када би финансијски моменат био мало бољи, али радимо на томе", напомиње Ланина мајка.
Ланини капацитети расту, као и потреба за даљим путовањима која породични буyет више не може да покрије па су Зорјанови недавно били принуђени на то да одбију понуде за наступе у Лондону и Карнеги холу у Америци, док су за пут на престижни фестивал „Охридски бисери”, где је Лана освојила прву награду, подигли кредит.
"Баке и деке енормно помажу и без њих не бисмо успели", напомиње тата Владимир, додајући да својврсна подршка стиже и од комшија, који прате Ланину каријеру и подржавају музицирање по кући.
Ланина биографија већ је препуна првих награда с бројних фестивла и такмичења. Међу њима су и Међународно музичко тамичење „Фантаст 2014”, где се, са само пет година, такмичила и победила у категорији деце до девет година, као и интернационално такмичење „Охридски бисери” и Међународни сусрети виолиниста у Сремским Карловцима.
Д. Ристић
