Изложбу, коју је приредио и организовао Историјски архив града Новог Сада, у сарадњи с КЦНС-ом и Епархијом бачком, посетиоци могу погледати до 27. јануара.
Организатори су, по речима директора Историјскох архива Петра Ђурђева, желели да на изложби, кроз животописе погинулих, прикажу колико је то велика трагедија, не само за Цркву већ за целокупан народ који овде живи.
– Податак да је у тако кратком периоду, од 4. до 23. јануара, страдало 15 свштенослужитеља, заједно с два богослова, говори о томе да је Православна црква била једна од главних мета окупационог режима – објаснио је Петар Ђурђев. – Међу првима су страдали свештеници, учитељи лекари, али и занатлије, трговци и виђенији српски и јеврејски домаћини, који нису имали баш много везе с Народноослободилачким покретом.
Ђурђев је објаснио да је изложба комбинација архивске грађе, серијских публикација и фотографских материјала, те да представља први корак у даљем изучавања тог сегмента рације.
– Желели смо да конкретним жртвама дамо њихову личност да би људи схватили колико је то страшан злочин, а не да се бавимо искључиво бројкама – напоменуо је директор Архива.
У Рацији су страдали жабаљски пароси Милош Катић, Чедомир Еремић и Георгије Живанов, затим чурушки свештеници Бранко Вакањац и Павле Костић, протојереј Анђелко Грбић из Ђурђева са супругом Олгом, протонамесник из Титела Георгије Парабућски, протопрезвитер мошорински Светозар Влашкалић и свештеник госпођиначки Јован Виславски. Животе су изгубили и богослов Душан Влашкалић, калуђер Војин Љубичић и богослов из Чуруга Стеван Масловарин.
Други светски рат је на просторима бивше Југославије довео до ужасних страдња цивила, а та судбина није заобишла ни становништво Бачке, Српску православну цркву и њене вернике. Већ по уласку мађарских трупа убијени су протојереј Василије Стојадиновић у Чуругу и протојереј Хаyи Димитрије Бокшан у Сомбору. Након тога је уследило пљачкање православних црквених општина, задужбина и манастира.
Све то било је само увертира за догађаје из 1942. године, када су Срби и Јевреји доживели „Вартоломејску ноћ” која је, нажалост, трајала од 4. до 30. јануара. На удару мађарске војске били су становници Жабља, Чуруга, Госпођинаца, Шајкаша, Лока, Мошорина, Вилова, Гардиноваца, Титела, Новог Сада и Старог Бечеја.
У Новом Саду су убијени протојереј, члан Црквеног суда Епархије бачке Миливој Поповић, протојереј архијерејски намесник Владислав Јанкулов, протојереј Стеван Иванчевић, јереј Вељко Зуцајић, професор Богословије у Сремским Карловцима и ђакон при Саборном храму у Новом Саду Александар Ердељан.
Програмом „Ледена тишина”, који је посвећен невино страдалим жртвама, КЦНС већ осму годину заредом обележава два значајна датума – 21. јануар, почетак Новосадске рације и 27. јануар, Дан сећања на жртве Холокауста.
Ј. Вукашиновић
Фото: С. Шушњевић
