Деби је био по мери. А како и не би, када су се од четири најављена јела црногорске кухиње, пред посетиоцима нашла чак три: смочани качамак, пршут и приганице с медом. Раштан са сувим месом нисмо видели, што не значи да га неки виђенији гости нису пробали.
Али, од понуђених залогаја, уз дужно поштовање пршути, качамак је, бар тако причају они који су га кусали, обележио вече црногорске кухиње. Ово традиционално, веома храњљиво црногорско јело, справља се једноставно, а веома је укусно. Додаћемо - и калорично! Из овдашњег удружења Црногораца кажу да разлике у поређењу са смочаним качамаком из матице нема, а тајна је у следећим састојцима:колашинском кромпиру који мора да се распадне док се кува, затим квалитетном кукурузном брашну, младом или зрелом кајмаку (према избору) и свежем сиру. Уз зависности од сланоће сира, према потреби се додаје количина соли.
Главна тајна лежи у томе да се у смеси од кромпира и брашна направи рупа, куда треба да излази кључала вода, која опет преко те смесе треба да прелива, уз кување на тихој ватри неких двадесетак минута. Друга цака лежи у “тучи качамака” за коју је потребна посебна алатка, звана “качамакуша”, а ко је нема, посао ће завршити и добром дрвеном варјачом. На крају, заједнички благо растопљени сир и кајмак треба прелити преко смесе качамака, а у зависности од тога колико је сир млад/стар, визуелни утисак ће се разликовати утолико што ће у првој варијанти уметнички дојам бити слабији, али ће пуноћа укуса надоместити поменути недостатак. Са друге стране млади сир допринеће томе да се кроз качамак растеже као жвакаћа гума...
Пршут је, ради лакших залогаја, аранжиран у пару са укусним пецивом, а они који су имали прилику да све ово залију црвеним или белим вином са црногорских плантажа, а на послетку се засладе и приганицама с медом, могли су на починак пуног стомака и још пунијег утиска.
Други дан, када је на реду било представљање мексичке кухиње донео је многим посетиоцима благо разочарање. Не због понуђеног специјалитета званог бурито, који је, бар према речима оних који су га кушали, изванредан, већ због чињенице да су се на основу рекламног плаката понадали и дегустацији: тамалеса, позоле, енчиладе или молеа, такође аутентичних мексичких јела.
Ипак, младићи и девојке у мексичкој народној ношњи потрудили су се да поправе утисак, па је уз њихову игру и укусан бурито још боље пријао. Како су нам кувари из Удружења студената гастрономије са новосадског ФТН-а, који су добили поверење Амбасаде Мексика да у њихово име справе ово јело, рекли, реч је о тортиљи са пилетином и љутим мексичким папричицама. Ако овој комбинацији додате још незаобилазне састојке за кухињу Мексика, попут кукуруза, папричица разних сорти и црвеног пасуља, добићете незабораван угођај.
Оно што посетиоце на Тргу слободе у Новом Саду очекује у наредним данима до 27. маја, свакако мами воду на уста, а ми ћемо наговестити само неке од специјалитета попут: јапанском сушија, израелске шакшуке, мађарског перкелта, француског рататулија, берлинске супе од кромпира, италијанског рижота, кинеске кисело-љуте супе, аустралијске месне пите, грчке мусаке од тиквица, индијског чапатија, либанског хумуса, јоркширског пудинга, холандских палачинки с јабукама и сланином, пољске торте од сира, руског боршча и овде увек омиљеног македонског јела гравче на тавче. Пријатно!
Сава Савић
