ЉУБАВ ПРЕМА ИГРИ У ГРАДУ ОТВОРЕНОГ СРЦА Репортери „Дневника” са младим балетским играчима који су дошли из целог света да граде каријеру у Српској Атини ЕВО КАКО ОНИ ВИДЕ И ОСЕЋАЈУ НОВИ САД
Балет Српског народног позоришта прошле године је организовао своју прву међународну аудицију за балетске играче.
На тој аудицији било је 900 пријављених играча, а балетски ансамбл је проширен за 17 уметника који су у Нови Сад дошли са свих меридијана. Интересовање за другу велику међународну аудицију Балета Српског народног позоришта, заказану за 18, 19 и 20 април, већ је премашило прошлогодишње рекорде. За свега месец дана стигло је више од 1.500 пријава балетских уметника из целог света који се боре за укупно 10 позиција у ансамблу.
Прошлогодишње проширење ансамбла већ је подигло квалитет извођења, што је резултирало међународним признањима и престижним сарадњама. Балет Српског народног позоришта се све јасније позиционира као водећи балетски ансамбл у региону, што је недавна премијера „Жизеле“ са светским звездама Маријанелом Нуњез и Патрицијом Ревеом, иначе првацима лондонског Краљевског балета, додатно учврстило.
Репортери “Дневника” искористили су прилику да поразговарају са играчима који су у Нови Сад дошли из иностранства. Наше саговорнике из Велике Британије, Јапана, Аустралије, Бразила, Грчке, Мексика, Бразила, Италије, Финске.... везује љубав ка игри и уметности, а за Нови Сад кажу да је за њих град гостољубивих људи, спремних да помогну, али и место где могу доста тога новог да науче кроз сарадњу са водећим балетским педагозима и кореографима, и могућност да учествују у врхунским продукцијама.
Јулијана Фислер има двадесет година, долази из Бразила и не крије одушевљење животом у нашој средини.
- Заиста уживам у овом граду. Место је пријатно за живот, а људи су изузетно срдачни и непосредни. Управо због те доброте коју осећам на сваком кораку, боравак овде ми причињава велико задовољство – каже Фислер.
Иако је свесна тежине свог позива, Јулијана истиче значај свог радног окружења.
- Наш посао јесте захтеван и нимало лак, али га овде окружење чини једноставнијим. Окружена сам дивним колегама и верујем да ми се овде пружају бројне прилике да стекнем драгоцена знања и професионално напредујем – каже она.
Ајви Ребека Стил Грифитс има 21 годину и долази из Велике Британије. Ово је њен први боравак у Србији, где је од лета и не крије своје задовољство, иако је реч о потпуно другачијем искуству од живота у Британији.
- Све у вези са овим местом је прелепо, а посебно ми прија друштво људи из различитих делова света, јер смо сви у истој ситуацији и одлично се разумемо – каже она.
Као балерина, посебно истиче разлике у уметничком приступу.
- Позоришна сцена и сама култура се овде доста разликују од оне у мојој земљи, али на један веома позитиван начин. Све ми се јако допада, а нарочито прилика да будем део поставке балета „Жизела“ и да сарађујем са великим, светским именима из света уметничке игре – каже Ајви Грифитс.
Подсетимо, прилика да раде са педагозима попут Ериберта Верардија, Уга Ранијерија, Лорене Химандез или недавно Хавијера Тореса, најближег сарадника чувеног Карлоса Акосте, за све ове младе играче је веома драгоцена. Уз то, почетком наредне сезоне, како је „Дневнику” потврдила директорка Балета СНП Аја Јунг, рад ће преузети неколико врунских педагога из париске Опере, што је невероватна прилика за усавршавање класичне технике.
Ајви, иначе, признаје да пре доласка није могла ни да замисли живот на Балкану.
- Да сам својој млађој верзији рекла да ћу живети овде, никада ми не би поверовала. Дефинитивно нисам очекивала овакав сценарио, али сада сам ту, презадовољна сам и заиста уживам у свему што Србија нуди - искрена је Ајви.
Јоргос Цампарис долази из Грчке и има 20 година. Као неко ко потиче са Балкана, он истиче да се у Србији осећа као код куће. Нови Сад му се изузетно допада, пре свега зато што су људи овде, како каже баш као и у његовој домовини, изузетно срдачни и окренути породици и пријатељима.
- Иако је ово велики град, није превелик, па је темпо живота нешто лакши и спорији. Оно што ме посебно радује јесте непосредност коју је тешко наћи у другим деловима света. Овде је сасвим нормално да изађете напоље и сретнете позната лица, што даје посебан шарм. Живео сам у Западној Европи и тамо је све било некако хладно – и то не мислим само на временске прилике, већ и на односе међу људима – каже Цампарис.
На крају, Јоргос закључује са осмехом: “Заиста ми се свиђа ова средина и ови људи, јер се међу њима осећам баш као у својој кући.”
Морган Ренолдс има 21 годину и долази из далеке Аустралије. Ово је њен први сусрет не само са Србијом, већ и са Европом уопште.
- Госторпимство људи и срдачност коју осећам у Новом Саду преноси се и на позориште – сви су спремни да помогну. Заиста уживам у сваком новом дану, јер је све ово за мене веома посебно искуство – казала је Ренолдс.
Иако се школовала у Канади и Аустралији, рад у Србији је за њу јединствен.
- Нисам много размишљала о Србији пре доласка, али боравак овде је нешто сасвим другачије. Оно што ме посебно радује јесте чињеница да је балет овде у Новом Саду веома важан и цењен, што сам јасно приметила након сваке представе – каже Морган и наглашава посебну атмосферу у колективу.
- Веома сам срећна што сам део овог младог колектива који расте, али којем су људи на првом месту. То је нешто што је мени изузетно битно - закључује Морган.
Хју Луис има 20 година и у Нови Сад је стигао директно из британске престонице. Он истиче да је Нови Сад тихо и мирно место, што је потпуно другачије искуство у односу на ужурбани Лондон у којем је одрастао.
- Иако је фокус на напорном раду у позоришту, заиста уживам што сам део ове приче – каже Луис.
И поред густог распореда, млади уметник проналази време за опуштање и проналази времена за шетњу градом или заједнички оброк.
Што се тиче хране, пљескавице и ћевапи су му апсолутни фаворити! Кроз смех, Хју признаје да му је тешко да се одлучи када је пиће у питању.
- Пиво је овде одлично, али морам признати – ракија је боља – каже он.
Професионални врхунац за њега је ипак на сцени.
- Звезде које су дошле да наступају, попут очаравајућег Патриција Ревеа, заиста су нас инспирисале. Имати прилику да учим од њих и играм на истој сцени је заиста невероватно искуство - закључује Хју.
Полина Дашченко је једна од најмлађих чланица ансамбла и не крије своје одушевљење Новим Садом.
- Ово је мој први професионални ангажман и бескрајно сам захвална на прилици да плешем, као и свим педагозима који раде са мном – каже Украјинка.
За младу балерину, живот у овој средини је идеалан спој мира и подршке.
- Посебну енергију осећам од људи који ме окружују на самој сцени, што ми много значи - каже Полина.
Ипак, њени снови сежу далеко у будућност. -За десет година волела бих да будем у Лондону, у Краљевском балету. То је мој највећи сан још од малих ногу - искрена је Полина.
Џон Хинтон Ејвери има 21 годину и долази из Велике Британије. Он признаје да му је долазак на Балкан био велика промена.
- У почетку је било помало необично доћи у место о којем нисам знао много, али Нови Сад ме је брзо освојио. Град је изузетно безбедан и миран, а култура је веома топла. Чим сам почео да радим, ушао сам у тај пријатељски ритам, па је и носталгија за породицом и домом у Британији брзо нестала – прича он.
Пиња Рисанен (Финска): Прија ми Нови Сад
Пиња Рисанен има 22 године и долази из Финске. Иако је због усавршавања обишла многе земље, Србија је за њу била потпуно откриће. - Признајем да нисам знала много о Србији пре доласка. Видела сам ово као добру прилику за нови професионални изазов и путовање. Међутим, по доласку сам била истински изненађена. Иако сам много путовала и учила на различитим местима, нисам могла ни да замислим да ћу се овде осећати тако опуштено и да ћу моћи потпуно да се посветим ономе што волим.
Пињи посебно прија атмосфера у Новом Саду.
- Град ми се много допада јер је знатно мирнији од многих метропола у којима сам боравила. За сада дефинитивно видим себе овде, јер уживам у раду са колегама, иако нико не може са сигурношћу знати шта будућност носи- казала је она.
Професионално, рад на представи „Жизела“ за њу је остварење сна.
– Невероватно је искуство бити део овакве продукције, а камоли играти у њој. Гледати Маријанелу Нуњез и остале велике светске звезде је непроцењиво. Ова продукција је заиста на високом нивоу и срећна сам због сваке прилике коју добијем - закључује Пиња.
Џона се брзо уклопио и у овдашњи начин живота, а посебно у локалну кухињу.
- Омиљено јело ми је пљескавица! Чим смо стигли, локалци су нам рекли да једноставно морамо пробати пљескавицу, ћевапе и ракију. Послушали смо их, а нисмо пропустили ни ваше палачинке које су одличне - уз осмех истиче овај млади уметник.
Габријеле Потенца долази из Италије и ово му је први боравак у Србији, којим је искрено одушевљен. Он прави занимљиво поређење са претходним искуствима:
- Веома уживам овде. Пре доласка у Србију боравио сам у једној земљи где је било знатно хладније, а људи нису били нарочито благонаклони према странцима. Овде је осећај потпуно другачији – осећам се заиста добродошло. Сви су изузетно љубазни и непосредни у комуникацији, што ми много значи.
Иако му породица недостаје, подршка колега му помаже да преброди носталгију.
- Природно је да ми недостају мој град и породица, али овде проводим време са људима који су ми истовремено и сарадници и пријатељи. То ми помаже да се лакше снађем и прилагодим новој средини – каже он.
Жарко Мићин: Својеврсни амбасадори Новог Сада
- Српско народно позориште је 165 година светионик српске културе, и највећа је позоришна кућа у региону, која реализује најзахтевније драмске, оперске и балетске представе. Изузетно је важно да Српско народно позориште настави да шири свој међународни значај и утицај, привлачећи таленте из целог света, да живе и раде оно што воле баш у Српској Атини. Као градоначелнику, пуно ми је срце и веома сам поносан када видим ове младе, талентоване људе који су пристигли из целог света да играју балет баш у Новом Саду, који је од свог оснивања комсополитски град. Град у ком је српска култура очувана и уздигнута у светске висине, кроз рад институција попут Матице српске и Српског народног позоришта, као и изузетних личности, попут оснивача СНП-а Јована Ђорђевића. Закорачивши у новосадску балетску породицу, они су заплесали и директно у Европској престоници младих и Европској престоници културе. Драго ми је што сам у непосредном разговору са њима чуо да се у нашем граду осећају врло пријатно, добродошло и безбедно, да Нови Сад виде и осећају као град отвореног срца и пружене руке за све који у њега дођу. Они су и својеврсни амбасадори Новог Сада, јер проносе даље своје виђење нашег града и шире позитивне утиске о боравку у њему – рекао је за „Дневник” градоначелник Новог Сада Жарко Мићин.
Када је реч о напорним пробама, Габријеле има јасан став.
- Јесте тешко, али на крају дана, ми радимо оно што волимо. Могли смо изабрати неки други посао који нам се не допада, али ми смо одлучили да будемо балетски играчи. Баш зато што волимо свој позив, чак ни умор нам не пада тешко – појашњава наш саговорник.
Свој мир у Новом Саду пронашао је на једном посебном месту.
- Највише волим да се одмарам у Лиманском парку. Уживам тамо, поготово када је сунчано. То је моје место за опуштање, где могу потпуно да се искључим од свега и једноставно предахнем - истиче Габријеле.
Маја Гојковић: Војводина је постала кућа балета
„Војводина је постала кућа балета доласком Аје Јунг на место директора Балета у Српском наропдном позориушту у Новом Саду”, истакла је за „Дневник председница Покрајинске владе Маја Гојковић.
- Аја Јунг, Драгана Милошевић, као директорка СНП и ја као председник Покрајинске владе нашле смо заједнички језик, да је важно одржавати аудиције, изабрати играче из целог света и подмладити ансамбл. Пронађен је добар рецепт, ансамбл СНП је мотивисан више него икада уз гостовање светских звезда које својим балетским угледом доводи Аја Јунг. То нам је задржало стару публику, вратило их у позориште и довело ново гледалиште из читаве државе и региона. Данас се за балет СНП-а тражи карта више. Покрајинска влада на чијем сам челу даје пуну подршку новој управници и директорки балета, као што дајемо и опери и драми- истакла је Маја Гојковић.
Таисеи Такахаши (27) долази из Јапана и Нови Сад га је освојио својом лепотом и гостопримљивошћу.
Као професионални играч, Таисеи прави поређење са уметничком сценом у својој земљи.
- Приметио сам значајну разлику у начину рада. У Јапану постоји много балетских трупа, али оне често немају овакву врсту институционалне подршке и стабилности. Овде имамо изванредне услове за рад и сигурност какву је у јапанским приватним ансамблима тешко пронаћи – казао је он.
Иако осећа носталгију, његови планови су чврсто везани за Србију.
Сусрет са овим младим људима могао би се сумирати у оцену да је мало балетских трупа у свету са овако чврстом визијом која истовремено негује класичан балет и савремени репертоар. И да они имају јединствену прилику да граде своје каријере у духу брзине нашег времена, а у граду који је миран и који нуди спокој и осећај ушушканости какав не постоји у великим метрополама.