Како је градоначелник Милош Вучевић недавно и најавио, Град је за матуранте обезбедио 63 места за излагање паноа у Улици краља Александра.
За похвалу је и одзив бројних закупаца локала из ужег центра града који су позитивно одговорили на градоначелникову иницијативу. Наиме, они су матурантима средњих школа омогућили да у појединим излозима кафића, бутика, библиотека и продавница поставе своје паное без новчане надокнаде.
Историчарка Чарна Милинковић, виша кустоскиња у Музеју Војводине, објашњава да традиција прављење и постављања матурских паноа (таблоа) траје више од сто година. Иако зачета у 19. веку, до данас није утврђено чије је културно наслеђе у питању.
По њеним речима, матурски табло је неми казивач минулог или данашњег времена. Пано не приказује само свршеног ђака, који је понос својих родитеља, професора, друштва и његовог поретка, већ је и уметничко дело. Посматрајући табло, отварамо богату ризницу података који нам говоре о социјалним, васпитним и културним вредностима. Он сведочи о материјалним условима одређених генерација ђака, као и о статусу дефинисане школе. Осим исписаних имена ђака, разредног старешине и назива школе, на њему постоји још много артикулисаних слојева који приповедају о једном друштву и времену, о његовим моралним вредностима, о одевању ђака, о моди одређеног доба, о фотографским атељеима и чувеним фотографима који су објективом правили јединствена уметничка дела.
С. С.
