На 320 станица, с обиљем фотографија у боји, књига доноси мноштво познатих, али и до сада мање знаних података о цркви. По речима старешине храма и једног од аутора текстова у књизи протојереја мр Јована Милановића, монографија је подељена у три дела. Први говори о историјском контексту православља у Сремским Карловцима, други се бави настанком и историјом храма, како првобитног из 15. века, тако и садашњег који потиче из 18, док трећи обрађује богословско-литургички живот храма.
– Трећи део књиге доноси податке који се до сада нису могли видети ни прочитати – каже Милановић, и додаје да ће читаоци, захваљујући томе, моћи да се увере у то због чега је Саборна црква у Сремским Карловцима, најважнији православни храм у месту, али и међу најважнијима у целој Српској православној цркви. – Те чињенице биће поткрепљене новим подацима о хиротонијама карловачких митрополита, спремањем светог мира, али и специфичним послушањима, каква су постојала само у Цркви Свете Софије у Цариграду. Реч је о ризничару или скевофилаксу, особи која је имала обавезу да брине о драгоценостима, одеждама, сасудама и другим црквеним предметима, те да се стара о црквеном поретку. Прикупљајући материјал за монографију, дошли смо до текста молитве за увођење ризничара у посао.
Милановић напомиње да је ту праксу увео патријарх Георгије Бранковић, а да је први ризничар у Саборној цркви био потоњи патријарх Лукијан Богдановић. Њега је наследио Георгије Летић.
Осим Милановића, аутори текстова су Александар Стојкечић и доц. др Борис Стојковски, док је уредник Срђан Ерцеган.
Ове године Саборну цркву очекује и обнова екстеријера. Тај посао ће се финансирати новцем из Буyетског фонда АП Војводине.
Зорица Милосављевић
