Дело полако настаје у пролазу Фрушкогорске 30, поред локала „Бициклана“, од чијег власника Ивана Арпаша је идеја и потекла. Сви у локалу, а убрзо потом и комшије, идеју су подржали с највећим емоцијама, сложно закључивши да су ту многе генерације одрасле уз стваралаштво панонског морнара. Уједно је покренута идеја да управо тај пролаз понесе име Ђорђа Балашевића, а један од одговора на питање зашто мурал баш на том месту јесте и близина Дунава. Симболика је јасна.
- Иван ме је позвао чим се све догодило и наравно да сам пристао да урадим мурал, из поштовања према маестру – потврдио је стваралац многих мурала који красе наш град, па и овог дела Урош Штрбоја. – Заиста ми је част што сам позван да нацртам Ђолета. Слушао сам његове песме, ипак сам из Новог Сада и заправо не знам некога ко је одавде, а да га није слушао. А која ми је његова омиљена песма, то је изузетно тешко питање. У сваком случају, боље ми је то старије што је радио. Ових дана Новосађани се, као и многи из региона и других земаља, на различите начине опраштају од њега. Сматрам да је природно то што велики број људи има утисак да је умро неко кога су познавали. И сам се осећам као да ми је умро неко близак. Заслужио је много доброг од нас.
Б. Павковић
„Нашег Ђолета“ су поредили са Миком Антићем, неки су чак мислили да му Мика пише текстове, што је за кантаутора, како је признао, био огроман комплимент. Вероватно нико толико није опевао Нови Сад и војвођанску равницу као они, стога данас није случајно што ће њих двојица и на муралима бити близу. Наиме, у истом крају, на Лиману и Булевару цара Лазара, поред кафеа „Витраж“, од јуче се налази и мурал Мике Антића.
