Како је за наш лист рекла домаћица Даринка Иванчић, љубав према природи и цвећу је урођена, с обзиром на то да су и она и супруг рођени и одрасли у Раткову.
- Мој муж је давно радио у “Победи” и тада је било напорно путовати сваки дан, стога смо 1994. године решили дефинитивно да се преселимо за Нови Сад - каже Даринка. - Живот на селу нас је научио да имамо двориште и гајимо баште, зато смо се одлучили да купимо кућу и преселимо село у град. У почетку је већи део баште био под поврћем, супруг је стално нешто уређивао, чак је од арматуре направио спирале, кроз које се провлачио парадајз. Тада је наша башта била на насловној страни баш у магазину “Добро јутро”, у форми “Баште као апотеке”. Након њега бих у јесен сејала по девет леја лука, а када би дошло пролеће, цео комшилук је њиме био снабдевен. Сада у башти гајимо само парадајз.
Данас двориште има потпуно другачији изглед, а у њему преовладавају дрвенасте биљке, лоза и цвеће. Уређени травњак, испрекидан бетонским стазицама, простире се дуж свих целина подељеног дворишта, а у предњем делу, са леве стране, доминира лоза и представља “живи зид” између дворишта и комшијске куће. Иначе, газда Миле има и мини виноград у задњем делу дворишта, а плодове користи за производњу ракије.
- Моја баба Сремица је гајила неку повртарску биљку коју је обележавала штапом од лозе, да би се на крају и та лоза примила - каже наш домаћин, Миле Иванчић. - Затим нам је дала те лозе које смо посадили и од тада моје интересовање за том врстом само расте, стога имам велики избор сорти у свом дворишту. Доста пажње посвећујем гајењу лозе, а када је сечем, правим ластаре за даље расађивање које касније делимо пријатељима.
Двориште је подељено у више целина, али ни у једном не изостају велики сто са столицама, као и баштенске љуљашке за потпуно опуштање. Задњи део краси шест стабала ораха, док из ћошка стидљиво вири мала смоква.
У средњем дворишту се налази огромна пирамидална структура чији је идејни творац домаћин Миле, а мајстор Јова је одлично знао како да ту идеју претвори у реалност.
- Пошто сам као машинац дуго радио као главни конструктор производа у “Победи”, био сам склон техничком цртању и тако сам имао визију да помогнем супрузи. Све саксије које су биле разбацане у дворишту поставио сам на једно место - каже Миле. - Тако сам осмислио да направим пирамиду која се ротира око своје осе и носи места за 44 саксије. Мајстор Јова је био генијалац и направио је и боље него што сам ја замишљао. Имали смо их две, али пошто је било превелико оптерећење, једну смо поклонили пријатељу, тако да сада краси његово двориште на Поповици.
- Од ораха правим домаћу ораховачу, јер је познато да има лековита својства на штитну жлезду, добра је за јачање имунитета и слично - каже Даринка. - Осим тога, Миле прави одличну грчку баклаву и ниједно славље не може да прође без ње. Имам рођаку у Умагу, која ми је причала о биљци исусов венац и послала ми је да је засадим у својој башти, па баш чекам да ми стигне. Раније сам имала засађен пркос-инат цвет, који почне да цвета у јесен, а имам и краткотрајне врсте попут петуније. Бегоније су дугорочније. Гајим и нану и редовно правим сок, јер смо сви обожаваоци, а нарочито унук. Скоро сам посејала руколу и босиљак. Од четинара су присутни патуљасти борови и тује, а испред куће су посађене сребрнасте јелке.
Осим поменутих цветница, у зеленој оази налазе се и разне пузавице, мушкатле и врсте каланхое које Дара зими мора да уноси у летњу кухињу, јер биљка не воли ниске температуре. Ситни црвени цветови цветају целе зиме, а биљка брзо буја и јако се добро расађује. Како кажу, велики су љубитељи здравог и еколошки прихватљивог превоза - бицикла, а осим што га радо сви возе, остатак некадашњег двоточкаша који је снајка волела, нису желели да баце. Рестаурирали су га и поставили као реквизит да краси задњи део дворишта.
И. Бакмаз
Дневник/В. Фифа
