Нама је било дозвољено да паничимо, али здравствени радници су све време морали да буду у приправности и дају себе зарад добробити становништва. С тим у вези, разговарали смо са медицинском сестром и студенткињом медицинских наука Видосавом Блажевић о томе шта је на њу оставило највећи утисак.
Какав је осећај био радити током пандемије?
– За време ковида, радила сам на интензивној нези и било је заиста стресно. Много времена и труда је потребно да се посао савлада, а неопходни су и знање и вештине. Најјачи негативан утисак на мене оставили су смртни случајеви великог броја пацијената, које смо покушавали да извучемо из канyи вируса. То је заиста ужасавајућ део овог посла. Лепша страна свега јесте да сам кроз рад у време пандемије упознала много људи и склопила нова пријатељства, а са друге стране стекла сам драгоцено искуство, допунила знање и овладала новим вештинама. И, наравно, спасла многе. Ковид вирус је за све био непознат, али бих и сад, као и те 2020. године, стала у прве борбене редове против пандемије, у корист човечанства.
Да ли сте одмалена желели да се бавите баш медицинском струком?
– Да, дефинитивно је то био мој позив још од малих ногу, јер сам и тада знала да ћу чинити добро и помагати другима. Медицина јесте тешка и захтевна наука, али када знаш да ћеш касније бити способан и обучен да помогнеш, све се лако да савладати. А ја желим да чиним добро. Једна од најлепших ствари, која ме испуњава и оправдава мој избор, јесте спасен људски живот, захвалност и поштовање које добијаш. То заиста нема цену.
Када не спасавате животе, шта вас приватно испуњава?
– У приватном животу, усрећују ме путовања, па сам тако недавно посетила Барселону. Такође волим људе, а мени блиски сваким даном ми врате осмех на лице. Немам баш превише времена за дружења, јер радим на више места како бих могла да парирам животним изазовима и жао ми је због тога. Успех је такође једна од ствари које ме чине срећном. Увек сам расположена да унапредим своје знање новитетима из медицине.
И. Бакмаз
