Заљубљеници у гљиве, али и многи радознали грађани, могли су да виде самоникле гљиве, међу којима су биле и ретке врсте, а које су убране на падинама Фрушке горе. Посетиоци изложбе су могли да се информишу и сазнају занимљивости и путем плаката и литературе.
Председник Гљиварског друштва „Нови Сад” Момчило Даљев рекао је да је то седма изложба која се организује у Дунавском парку.– Циљ таквих изложби је да едукујемо становништво о гљивама, њиховом значају и како их конзумирати – објаснио нам је Даљев. – Осим тога, промовишемо рад нашег друштва и „регрутујемо” нове чланове.
Иако је у питању летња изложба, у ово доба још увек расту гљиве које су карактеристичне за пролеће. По речима Момчила Даљева, ова година је необична па се неретко нађу и неке врсте којима није време.
– Типичне гљиве за овај период су зеке, голубаче, које су изврсног укуса, те папрењаче, цењене у Србији и Босни, али су заправо лошег квалитета, па се једу из културолошки разлога, а не због укуса – упутио нас је Даљев. – Изложили смо и интересантну гљиву преснац, типичну за ово доба године, која се може јести сирова, а ту је и велики примерак шкрипавца. На изложбеном штанду место је нашло и неколико ретких гљива које су први пут пронађене у нашим крајевима. Посетиоци су имали прилику да виде и две строго заштићене и ретке врсте: храстов дед и шумски старац. Такве гљиве излажемо да бисмо едуковали грађане и спречили уништавање, јер су ти организми корисни и основни су део еко-система.
По речима Момчила Даљева, фрушкогорска шума скрива више од 1.500 различитих врста гљива, ипак Војвођани, али и људи у остатаку Србије, нису едукован о њима. Тачне информације могу се наћи само на два места: код стручњака који се баве истарживањем гљива – миколога, или у гљиварским друштвима.
– Уколико неко жели да бере гљиве, мора да буде опрезан и добро обучен те да не прихвата здраво за готово све савете – упозорио је Даљев, и додао да многе гљиве имају отровне „двојнике”, па необазривог берача лако могу преварити.
С. Ковач
