Међутим, могло би се рећи да заузима значајно место и у култури 21. века. У бројним књижарама се могу наћи књиге о бендовима попут „Екатарине Велике” и њиховим легендарним члановима Милану Младеновићу и Маргити Стефановић Маги, а од прошлог месеца је читалачкој публици доступна и књига Душана Весића „Бунт деце социјализма”, чија промоција је одржана и у Новом Саду, у Културној станици „Свилара”.
Нови талас је изродио значајан број музичких нумера које се слушају и дан-данас. – Иза новог таласа је остао велики број хитова – да се то није десило, ми бисмо данас причали о новом таласу као о некој периферној културној појави, без неког нарочитог значаја, чак и у оквиру рок сцене – сматра Весић.
Када се говори о новом таласу, најчешће се мисли на музички жанр, заснован на панк року, који су прославили бројни бендови, попут „Шарла акробате”, „Екатарине Велике”, „Пекиншке патке”, „Лабораторије звука”, „Дисциплине кичме”, „Електричног оргазма” и многих других. Међутим, нови талас је био много више од музичког правца, са чим се слаже и социолог др Душан Ристић.
– О новом таласу се може говорити као о поткултури, односно о поткултурном покрету, који је на различите начине артикулисан, али је, како на глобалном нивоу, тако и на простору бивше Југославије, он означавао специфичну врсту креативног приступа у уметности, посебно у музици. Као поткултурни покрет, представљао је алтернативу тадашњој доминантној омладинској култури – наводи Ристић.
Он истиче да је нови талас временом постао нека врста музичког наслеђа које је и данас присутно у домаћој музици.
– Утицај новог таласа се може приметити кроз текстове и музику неких актуелних домаћих бендова и он је, чини се, постао нека врста музичког наслеђа које је присутно чак и без експлицитног позивања на њега – каже Ристић. – Трајању новоталасне музике такође доприноси то што је, упркос различитим оценама квалитета, успела да на специфичан начин артикулише нека „ванвременска” питања с којима се суочава бар део нових генерација младих.
Деценијама касније, нови талас је и даље део наше културе и инспирација многим младим људима да уплове у свет музике. Међутим, када су у питању спекулације о евентуалном појављивању новог „новог таласа” у будућности, Душан Весић није оптимистичан.
– То су биле специфичне друштвене околности, специфични друштвени услови у којима се то десило. Ми смо тад живели у систему који је био рекламиран као најбољи на свету и природно је да смо имали неки однос према њему и цео нови талас је изашао из те корелације. Не би било новог таласа да тај систем није био такав какав је био. (...) Можда и неке друге околности произведу неки други нови талас, али ја нешто нисам баш оптимистичан. Данас има неправде више него икад, а нема песника који би је описао и на неки свој начин се борио против ње – уверен је Весић.
Било да се историја понови и будућност изнедри нови културни покрет тог калибра или свет крене унапред без освртања, чини се да је нови талас дубоко укорењен у нашу културу и да ће још дуго бити инспирација новим младим генерацијама. Можда ће се, управо из тог разлога, једног дана појавити неки нови „Шарло акробата”, нова „Екатарина Велика”, нова „Дисциплина кичме”, нова „Пекиншка патка” или нови „Електрични оргазам”.
Маша Ђурашинов
