Иако је њихова компанија мала, момци у тој фирми не стављају фокус на услужни развој софтвера за велике компаније, већ раде истраживање и развој у складу с најновијим трендовима у ИТ свету.
Осим што учествују у великим европским пројектима (Хорајзон 2020), раде и на интерним иновацијама у домену интернета ствари. Један од најновијих европских пројеката, на којем Фондација ради, јесте „PhasmaFOOD“, који има за циљ да направи систем интернета ствари који би омогућио крајњим корисницима да на лицу места одреде квалитет и безбедност намирница. Њихова је улога да развију апликативни софтвер и алгоритме машинског учења на основу великог сета података.
„Што се тиче нашег интерног развоја, највећи фокус стављамо на апликације и сервисе за паметне зграде и друге просторе. Развили смо три врсте контролера баш за такве системе. Развили смо и „Smart Access Control“ сервис, односно yепни интерфон и систем контроле приступа простору. Данас мобилни телефон можемо користити као паметни кључ за нас или за наше госте кроз мобилне апликације“, објаснио је технички директор „VizLore Labs“ фондације Огњен Иковић.
Он додаје да су радили и на апликацији „Asset tracking“, кроз коју је, уз помоћ контролера за интернет ствари, у било којем тренутку могуће пратити одређене предмете.
„Идентичне технологије користе се за навигацију унутар зграде па ћемо тако ускоро радити на навигацији за слепе и слабовиде особе“, казао је Иковић.
Директор Фондације „VizLore Labs“ Миленко Тошић казао је да су недавно радили и на пројекту који је био фокусиран на сервисе за паметне градове. Њихово је решење искоришћено у организацији „Las Fallas” фестивала у Валенсији.
„Развили смо апликацију која предлаже тачке од интереса туристима и грађанима на основу њихове тренутне активности, локације и доба дана. На пример, предлагали смо неки ресторан у време ручка, клуб или бар током ноћи, а преко дана неки музеј, парк и слично. Систем је предвиђен тако да учи шта корисници воле и како се понашају у току одређеног дела дана, на одређеној локацији и у одређеном контексту“, објаснио је Тошић.
Истражујући за свој мастер рад, некадашњи студент Факултета техничких наука Миленко Тошић је, заједно с једним колегом, још 2010. године почео да развија бежичне рутере. Увидевши да тржиште иде у другом правцу, они су у фокус свог рада ставили истраживање интернета ствари, односно повезивања свега онога што може међусобно размењивати информације уз помоћ интернета. Они су тада, уз вођство професора Драгана Бошковића, започели процес прикупљања знања и искуства на пољу интернета ствари, и, генерално, у домену ИТ-а, који је резултирао формирањем истраживачке Фондације „ВизЛоре Лабс“ у Новом Саду.
„Ствари који су повезане на интернет, као што су паметни телефони, сензори, индустријска постројења и слично, генеришу огромну количину података, чијом одговарајућом обрадом можемо доћи до резултата који нам омогућавају да паметно и ефикасно управљамо разним системима и процесима“, рекао је Тошић.
Додао је да је знање добијено обрадом тог мора података може да се искористити за управљање појединачним стварима, кућама, зградама, индустријским и енергетским системима, па и читавим градовима, а у последње време чак и да решавају одређене социјалне и друштвене проблеме.
У Новом Саду их у Фондацији има седморо и сви експериментишу на развоју софтвера, хардвера и раде на истраживању и напретку различитих апликација и система. Остатак тима је у Америци, где се стечено знање и иновације мапирају на актуелне проблеме и задатке које је индустрија идентификовала.
Осим што развијају апликације и истражују системе интернета ствари, они су недавно креирали и свој производ, а то је платформа за сервис интернет ствари. Она даје основу за размену, скупљање и обраду података с повезаних ствари, система и посебних уређаја које зову контролери.
„Контролери интернета ствари омогућавају да се апликације повезују на разне начине с уређајима из свог окружења и даје им прилику да комуницирају с главном платформом која је на интернету, односно клауду. У централном делу платформе се складиште сви прикупљени подаци, који се потом анализирају уз помоћ моћних алгоритама који могу донети закључак у којем тренутку и на који начин треба управљати ресурсима у систему да би се побољшале перформансе и ефикасност“, казао је Тошић.
Он наводи да ових дана вредно раде на истрживању дигиталних валута. Њихов је циљ да основну технологију иза дигиталног новца попут биткоина – а то је „блокчејн“ технологија – искористе за унапређење безбедности интернета ствари.
Момци запослени у тој компанији кажу да су, док год су онлајн, под позитивним притиском. Иако је њихово радно време флексибилно, рад у ИТ компанији некада подразумева и рад од куће или у транзиту. Ипак, они кажу да је највећа сатисфакција када „засветли лампица“ која се дуго развија или када оду на други крај света и виде систем који су они из Новог Сада даљински поставили.
В. Бијелић
Фото: С. Шушњевић
