"То је први пут да је стратегија посвећена култури угледала светлост дана и да ће о њој бити дијалога. Србија такав документ у својој историји никада није имала. А он је неопходан јер се њиме дефинишу правци развоја културе у нашој земљи у наредних десет година", каже Вукосављевић.
Апострофирајући неке од основних тема стратегије, министар је навео питање иднетификације српског културног простора, односно простора на којем је српски народ оставио трагове материјалног и нематеријалног наслеђа.
"Српски културни простор се у том смислу простире од Куманова и Дубровника до Пеште, Беча и Трста. То, дакле, није политичко већ идентитетско питање, које је при томе изузетно важно управо због заштите тог наслеђа које није на територији Србије", казао је министар.
Као друго важно питање, Вукосављевић је навео дефинисање димензија српске културе. Образлажући тај термин, министар је истакао да је дужност ове генерације да детерминише шта је то што чини језгро српске културе у последњих 1500 година, односно да покуша да дефинише њен ДНК: ко смо, шта смо...
"Српски народ нема разлога да се тог ДНК стиди, напротив, може и треба да се поноси властитом културном историјом", додао је ресорни министар.
Ипак, као приоритетно он је навео решавање питање финансирања.
"Првобитна идеја, предвиђена у стратегији, била је да се постепено, из године у годину, проценат издвајања повећава 0,1 одсто да би се до 2027. стигло до близу два одсто БДП-а. Међутим, сада је план да већ у 2018. направимо скок до те „магичне” границе од један одсто, а да се од 2019. настави повећавање по 0,1 процената. Но, хоће ли тако и бити, зависи од других министарстава и низа фактора... ",навео је он.
Говорећи о значају законодавне активности, која проистиче из стратегије, министар је рекао да само уређена легислатива може помоћи да се све замишљено спроведе у дело. Он је истакао и значај заштите културног наслеђа, чему је у документу посвећена велика пажња, баш као и међународној сарадњи, те у том контексту отварању четири српска културна центра – у Берлину, Трсту, Москви и Пекингу – који би могао да проради већ до краја ове године.
"Мислим да смо на добром путу, а јавне расправе, које ће у наредних месец дана бити организоване и у Суботици, Ужицу, Косовској Митровици, Крагујевцу, Нишу и Београду, показаће шта у документу треба поправити, шта додати, шта је вишак, а шта му мањка. У сваком случају, било би добро да наша држава што пре добије тај документ и да на темељу њега надлежне институције преузму обавезе и када је у питању финансирање, и када је реч о заштити културног наслеђа и када говоримо о савременом културном стваралаштву", закључио је министар.
По речима председника Матице српске проф. др Драгана Станића, ниједно озбиљно друштво неће оставити сферу културе без темељних стратешких замисли које описују, како поглед на културну прошлост, тако и поглед на садашњост и будућност, а председник новосадског Огранка САНУ академик Стеван Пилиповић оценио је, учествујући у потоњој расправи, да у документу има још детаља које ваља поправити, те да томе треба приступити крајње озбиљно јер је култура један од фундамената сваке заједнице.
Проректорка Универзитета у Новом Саду за науку проф. др Снежана Смедеревац упозорила је пак на то да у стратегији недостаје одговарајући одговор на културолошки изазов, који је наведен у самом документу: да се културне потребе данас најчешће задовољавају у приватном простору – читањем књига и штампе, гледањем филмова на телевизији или рачунару, претраживањем интернета...
"Морамо да одговоримо на питање шта заправо хоћемо: да нам култура буде елитистичка или желимо да задовољимо културне потребе најширег слоја грађанства", рекла је проф. др Смедеревац.
Академик Миро Вуксановић, управник Библиотеке САНУ, најпре је оценио да би било сврсисходније да се у овом тренутку доноси стратегија која би покрила период од четири године, дакле да буде у оквирима мандата Владе и министра да се не би догодило да се с неким другим министром и неком другом владом, можда друге политичке провенијенције, пише нови документ.
"Није неважна – напротив – ни чињеница да у овом тренутку не знамо да ли ћемо у наредних десет година бити близу, далеко или унутар Европске уније", додао је академик Вуксановић.
Уз одређене похвале, он је навео и неке примедбе на рачун стратегије развоја културе Републике Србије, истовремено износећи и предлоге, попут прецизнијег уређења питања дигитализације, затим установљења енциклопедијског завода при Матици српској, па системског решавања питања државног откупа књига, а посебно је акцентовао однос према српском језику и српском писму, упозоривши на то да ћирилица данас има позицију пасторке, а латиница све више преузима улогу маћехе.
Наводећи да се у документу, између осталог, најављује изградња седам нових музеја, академик Миро Вуксановић је на крају подсетио на то да Србија већ има стратегије развоја и науке и образовања, које се не примењују, те је своје слово закључио речима да се нада да на крају нећемо само добити „музеј стратегија”.
М. Стајић
