Том приликом, одржана је и акција “Моја мама зна, знам и ја”, како би се подигла свест о важности одржавања оралне хигијене.
– Бангладеш је насеље у Новом Саду у којем су становници претежно ромске популације који живе испод сваког стандарда, у условима који су веома лоши – рекла је спец. струковна медицинска сестра Снежана Радун. –Управо због тих лоших услова живота, фактора ризика и дефицита знања и одговорности за сопствено здравље, долази до болести које спадају у групу масовних хроничних незаразних болести.
Како је Радун објаснила, 20 одсто становника насеља нема здравствено осигурање, а због лоших материјалних услова не одазивају се на превентивне активности које се организују ван насеља, те се у Бангладешу организују превентивни прегледи јер је овде још увек заступљена вашљивост и шуга.
– Због лоших материјалних услова, они ретко одлазе у здравствене установе, па и кад оду, често немају новца да приуште куповину потребних препарата – казала је Снежана Радун. – С обзиром на то да су они преносиоци и узрок даљег ширења вашки и шуге, потребно је едуковати становништво о важности лечења баш ових незаразних болести.
Како се радионица “Вашке стоп” одржава већ годинама уназад, Снежану Радун познају сви мештани Бангладеша. Како је становница тог насеља Сенада Ахметовић рекла, с њом су се сви спријатељили и веома им је драга.
– Немају сва деца вашке, већ она која тешко живе, а постоје и периоди када крену вашке, па се тада обраћамо Дому здравља да нам помогне са шампонима – рекла је Сенада Ахметовић. – Снежана познаје свако дете овде, па и прошле године, кад су на деци почеле да се појављују ране, Дом здравља и Снежана су нам много помогли.
Децу заштити од короне
Како је Сенада Ахметовић из насеља Бангладеш рекла, претходна година била је тешка и коронавирус их је уплашио, а било је и неколико њих који су били заражени.
– Тада су нам као помоћ стигле маске и средства за дезинфекцију пода и руку јер нисмо имали од чега да купимо све то, поготово што је тад било слабо посла – рекла је Сенада. – Помагали су нам и у храни, од “социјалног” је стизало све што нам је било потребно, али се ми још увек плашимо короне, нарочито јер имамо малу децу коју треба заштитити.
Према Сенадиним речима, вашке обично добије једно дете, а оне се даље преносе кроз игру. Она је рекла и да су вашљивост и шуга већи проблем међу малишанима јер су већа деца педантнија и воде рачуна о себи. За оне који немају новца да купе шампон или лек, ту су комшије да помогну, а како је Сенада рекла, постоји добра сарадња између становника Бангладеша, Дома здравља и Центра за социјални рад.
– Трудимо се да подигнемо свест о важности одржавања оралне хигијене и о томе колико су важне посете стоматологу, па већ годинама постоји акција “Моја мама зна, знам и ја” – објаснила је стоматолошка сестра Данијела Голубовић. – Деца која су дошла на преглед у просеку имају 9 година и имају мешовиту дентицију, односно и млечне и сталне зубе, а од 25 прегледаних, само петоро њих има здраве зубе, док сви остали имају каријес.
У оквиру акције “Моја мама зна, знам и ја”, родитељи и деца се подучавају денталној хигијени, а обезбеђени су и информативни флајери на ромском језику, којима се објашњава због чега су битне ране посете стоматологу, као и брига о зубима од рођења па до краја живота.
Д. Андулајевић
