Како кажу до 2001. се прослављала свака пета, а од 2003. године свака годишњица. Окупљају се сва три разреда матураната, два мешовита и један мушки разред. Однедавно им се придружују и матуранти исте генерације из тадашње Друге више мешовите гимназије. После матуре већина је продужила школовање на разним факултетима, па су и занимања разна – агрономи, правници, лекари, ветеринари, инжењери, професори, филмски делатници, новинари... Међу њима су два академика, више доктора наука и професора универзитета, а већина их је живела и радила у Новом Саду и Београду, а неки су се отиснули у бели свет, па су трајно или привремено живели у Израелу, Јужној Африци, Холандији, САД, Немачкој, Енглеској, Италији и Бразилу. Нажалост, године су учинили своје, па се о свему овом мора говорити као о прошлости. По устаљеном обичају прослава почиње окупљањем у гимназији, препознавањем, разменом новости и препричавањем успомена и неизоставним сликањем. Ове године, а због изузетно неповољних околности и великих здравствених ризика, изостао је традицонални одлазак у ресторан „Фонтана”.
Н.Х.
