почео је да поприма ново рухо, о чему је наш лист писао у марту. Радови на храму и даље трају, али нашу редакцију недавно је посетио свештеник Старокатоличке цркве из Петроварадинске жупе, управитељ Бискупије Србије, ђакон Жељко Мади, који каже да је Храм Светог Антуна подигнут добровољним прилозима верника Старокатоличке цркве из Петроварадина од 1939. до 1940. године, на иницијативу тадашњег бискупа Марка Калођере.
– Поменути храм делили смо повремено с православним свештеницима и верницима, али смо овога пута преварени – навео је Мади. – Без наше сагласности почели су радови, а нама је онемогућен приступ. Уколико неко убрзо не реагује, бићемо принуђени на то да затражимо заштиту од Републике Хрватске. У том циљу смо се већ обратили њиховом конзулату.
У прилог својој тврдњи, свештеник Мади је донео и писмо које је епископ сремски Василије 2. априла 2004. године упутио тадашњем старокатоличком бискупу, монс. Берхарду Хетцу у Беч, у којем га моли да се „сачини уговор с лицем које он одреди да би православни верници такође могли користити поменути храм за службу, с обзиром на то да се после ратних дешавања деведесетих година на простору бивше СФРЈ, број православних верника у Петроварадину због прилива избеглог становништва с ратних подручја знатно увећао и да три парохије не могу да обезбеде потребни богослужбени простор.”
– У Петроварадину и околини има двадесетак породица старокатоличке вероисповести, које желе да на богослужења иду у свој храм. Одувек смо с православним живљем имали добре односе, делили исти кров и заиста смо погођени овим што нам се сада дешава, али не желимо да се помиримо с тим стањем – рекао је Мади.
Чињеница је да за тај проблем сигурно постоји решење, а у вези с посетом и наводима Жељка Мадија нашој редакцији, обратили смо се за коментар православном свештенику Кости Ковјанићу.
– Храм у Петроварадину који спомиње господин Мади још од краја седамдесетих и почетком осамдесетих година се назива Западноправославна црква и од тог доба ни правно ни црквено не припада Старокатоличкој цркви која је у јединству с Утрехтом, а којој се представља да припада господин Мади. Западноправославна црква је од тог доба у црквеном јединству са Савезом старокатоличких цркава Америке. Но, чак и да се покаже да је господин Мади свештеник Западноправославне цркве, очигледно је да он није био надлежан за храм у Петроварадину јер у њему никад није служио нити имао било какве друге везе. При том, тај храм је зврјао празан и у њему се толике године није служило – каже Коста Ковјанић.
Пошто се наведени храм годинама није користио и у њему се није обављала никаква служба, а будући да није био одржаван, свештеник Ковјанић упозорава на то да је постојала озбиљна претња да се храм сруши.
На опаску да је храм старокатоличким верницима „одузет на превару“, свештеник Ковјанић каже да је потпуно нетачан навод господина Мадија, који за поменути храм није био надлежан.
- Објекат је на законит и легалан начин пренет на Српску православну цркву, о чему сведочи како легално добијен кључ од храма, тако и упис у Катастар непокретности, где се јасно види да носилац права, манастир Чокешина, уступа храм на коришћење Епархији сремској на неодређено време. Примедбе које господин Мади сада упућује на рачун Српске православне цркве требало је одавно да реши са законитим представницима Западноправославне цркве којој је храм у Петроварадину припадао. Зашто то није учинио на време, најбоље зна сам господин Мади. С правне тачке гледишта, све његове примедбе су застареле и правно неутемељене, а храм ће за њега и старокатоличке вернике увек бити отворен и моћи ће према својим потребама у њему да обављају службу – нагласио је свештеник Ковјанић, у нади да ће радови на храму бити завршени до почетка септембра.
С. Савић
