Прибављање техниче документације, неопходне за ревитализацију дела града, који представља сам почетак Новог Сада, коштаће 97,6 милиона динара, а уговор ће бити закључен с новосадском фирмом “ДБА”, која је на тендеру учествовала с предузећима “Војводинапројект”, “КЛМ инжењеринг ТМ” и “Андзор нжењеринг” из Новог Сада и “Интеллинеа” из Београда. Одабрани пројектанти ће сву документацију, елаборате, нацрте, идејна решења и пројекте морати да заврше за највише 400 дана од увођења у посао.
Алмашки крај настао је између 1716. и 1718. године, када су се становници села Алмаш населили на мочварном подручју, испресецаном, барама и рукавцима у близини Петроварадинског Шанца. Првобитне улице уочљиве су већ на мапи града из 1745. године, док су остале, формиране током 19. века. Аутентична урбана матрица и парцелација видљива је и на плану Новог Сада из 1877. године, а тај карактеристичан сплет кривудавих и уских улица, променљиве ширине, последица је градње кућа између водених токова, бара и руковаца.
Из Завода за заштиту споменика културе наводе да је та просторна целина значајна због сачуване целовитости историјске урбане матрице, документовања архитектонских и историјско-уметничких вредности слојевитог градитељског наслеђа, као и очуваног континуитета настањивања, као и привредног, научног, културног, духовног и друштвеног живота у Војводини.
Обнова фасада већ је започела и, како је својевремено најављено, планирано је да се током наредних пет година из буџета Града и Покрајине определи близу две милијарде динара за комплетно сређивање тог дела Новог Сада.
Директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада Синиша Јокић објаснио је, на недавно одржаној међународној конференцији о културном наслеђу у Свилари, да је Покрајинска влада издвојила 100 милиона динара за израду комплетне пројектно-техничке документације, како би се у наредних неколико година решили сви проблеми, попут инфраструкуре, канализационе и водоводне мреже, поплочавања улица, сређивања фасада, осветљења, инфо табли. Он је том приликом подсетио да иза проглашења за културно-историјску целину стоји вишедеценијски рад и сарадња Завода, Удружења „Алмашани”, као и грађана, школа, факултета, Архива и Музеја.
- Све то је неоходно да би Алмашки крај постао резиденцијални део Новог Сада и туристички центар на културној мапи Европе и света - напоменуо је Јокић. - Жеља нам је да кроз вишегодишња улагања свих релевантних институција, уз сарадању са грађанима, комплетно реконструишемо тај крај и том делу града вратимо амбијенталне вредности из 19. и 20. века.
Процедура за усвајање новог Плана генералне регулације Алмашког краја је у току и летос је тај документ био на јавном увиду.
Основна идеја уређења Алмашког краја је очување свих карактеристика амбијента и његове вредности, што подразумва наслеђе урбане матрице - праваца, ширине улица и микро тргова, с постојећим регулационим и грађевинским линијама.
Урбанистичко решење ће, како се очекује, унапредити затечено стање, подизањем квалитета јавног простора и иновативним саобраћајним решењима, на местима где је то могуће, што подразумева и успоравање саобраћаја.
Обнова комплетне инфраструктуре подразумева реконструкцију водовода и канализације, електроенергетских инсталација с јавним осветљењем, као и телекомуникационих система и машинских инсталација. Урбани мобилијар мора бити усклађен и с амбијенталним вредностима Алмашког краја, а у плану је постављање клупа, укључујући и оних са соларним панелима и пуњачима, као и држача за бицикле, али и елемената који ће приказати културно наслеђе, те различитих табли и туристичких обележја...
Пројектанати би приликом осмишљавања простора требало да акцентују микроцелине уметничким инсталацијама, елементима визуелне комуникације и сигнализације, туристичке и дигиталне, с тим да јавне површине морају бити доступне свима, без препрека у кретању.
Како се може приметити планирано је сређивање свих јавних површина. а посебну пажњу требало би посветити уређењу микро тргова - платоу испред порте Алмашке цркве, те оном на углу Улице Петра Кочића и Стеријине, затим јужном делу Улице Земљане ћуприје, делу Ђорђа Рајковића и Саве Вуковића, код спајања с улицама Златне греде и Скерлићеве, као и проширењу у Улици Матице српске, испред куће Хаџијевих. Те су површине намењене за доминантно пешачка кретања и одмор, а непоходне колске комуникације планиране су у истом нивоу улица. У оквиру тих целина обавезно је партерно и пејзажно уређење, с тим да је могуће постављање фонтана, чесми, као и уметничких споменичких скулптура, али, како је у пројектном задатку наведено, без формирања паркинг простора.
План генералне регулације, чије је усвајање у току, предвиђа очување зеленила, као и уређивање, односно озелењавање неколико слободних површина - платоа испред порте Алмашке цркве и на углу улица Петра Кочића и Стеријине, те јужног дела Земљане ћуприје, проширења у Улици Матице српске, као и дела Ђорђа Рајковића. Очување и унапређење зеленог фонда наведени су и као смерница за пројектанте и постојеће дрвеће требало би сачувати и заштитити. Осим тога, саобраћајнице су слабо озелењене, дрвореди проређени и неуједначени по квалитету и врсти, па би пројектом пејзажне архитектуре то требало решити, с тим да улице шире од 15 метара могу имати двостране дрвореде, док су у ужим предвиђени само с једне стране. Будући да улична проширења представљају посебну вредност Алмашког краја, требало би их допунити листопадним дрвећем, жардињерама и урбаним мобилијаром, те да ће тако уређени простори омогућити окупљање и одмор становницима.
Јована Вукашиновић
фото: Р. Хаџић
Поземна гаража гаража у комплексу Матице српске
Градски урбанисти оставили су могућност за градњу подземне гараже у оквиру комплекса Матице српске, а предвиђено је да раскршће улица Марка Миљанова, Ђорђа Рајковића, Земљане ћуприје и Милана Ракића, буде претворно у класичну четворокраку раскрсницу.
Нове стамбене или пословне зграде, с највише спратом и поткровљем могле би да буду изграђене у неколико улица: Матице српске, Милоша Обилића, Милана Ракића и Стеријиној. Породично становање планирано је и у Улици Марка Нешића, односно ту ће бити низ стамбених објеката, док је пословна зграда висине до два спрата предвиђена на Тргу Марије Трандафил 4.
