Стручни сарадник за физичко васпитање у ПУ „Радосно детињство” Милан Репац рекао је да се крос одржава 14. годину заредом. На почетку је то била октобарска манифестација, у оквиру Дечје недеље, док је последњих осам година обогаћена пролећном верзијом, због заинтересованости, како васпитача, тако и малишана. Учесници, тврди, нису само мали Лиманци већ деца из целог града и приградских насеља.
– Деца, посебно тај узраст, воле сваку врсту кретања, поготово ако има такмичарску компоненту, мада у овом случају нема поражених – каже Милан Репац. – Важно је што после трке и проглашења прва три места у свакој вртићкој групи остају у дивном природном амбијенту поред реке, где настављају игру.
Најбитнији циљ те спортске активности, истиче Репац, свакако није победа већ давање подршке најуспешнијима на победничком постољу и заједничко радовање.
– На крају крајева, битно је научити да не можемо увек бити први. Међу кратким и једноставним инструкцијама деци је речено да након пада треба наставити трку, што је уједно и животни савет – каже он.
На питање може ли се таленат препознати већ у том узрасту, Репац нам је одговорио да први који прођу кроз циљ сигурно имају предиспозиције за атлетику, будући да су брзина и експлозивна снага око 90 одсто генетски условљене, што значи да се међу тим малишанима можда крију будући успешни спортисти.
Међу многобројном децом, шестогодишња Лана из вртића „Сунцокрет” нестрпљиво је чекала да почне трка, али је имала толико времена да нам објасни њене чари.
– Лепо у трчању је што се умориш, па после можеш лепо да спаваш –казала је она, признајући да у досадашњим надметањима с другарима није била бржа, што не значи да не очекује диплому. – Не бавим се ниједним спортом већ сликањем, али ме привлачи фудбал.
С. Милачић
