Према проценама на новосадским градилиштима ангажовано је око 11.500 радника, а како објашњава председник Синдиката грађевинарства Војводине и Новог Сада Јосип Модић то је велики помак у односу на период након приватизације када их је било свега 5.500.
- Те 2010. године су многа предузећа отишла у стечај, квалитетни мајстори у иностранство, а без посла остало око 38.000 радника, па је рад на црно цветао - подсећа наш саговорник појашњавајући да су неимари, како би скренули пажњу на ситуацију у којој су се нашли, ступили у једносатни штрајк упозорења.
Грађевинска индустрија се опоравила и бележи раст од 5,9 одсто - највећи међу привредним гранама. Према Модићевим речима треба имати у виду да је на грађевинарство директно “наслоњено” 28 привредних грана, а више од 40 индиректно. Осим тога, што више посла има за неимаре то ће се више новца слити како у републички тако и у градски буџет.
Ипак мајсторима на градилишту није лако јер већ с првим сувим и топлим данима засучу рукаве и раде до зиме, накад и по десет сати дневно, а нису поштеђени ни викендом. Због тога се сматра тешким и исцрпнним послом, као и једним од најризичнијих јер често долази до повреда и до смртних случејава.
- Увек фали квалитене радне снаге, јер су многи мајстори отишли у иностранство у потрази за већом зарадом, па су најдефицитарнији тесари, армирачи, електричари, вариоци... - набраја Модић и додаје да се тај недостатак надомешћава преквалификацијом, те да у наш град долазе и радници с југа државе где се мање гради. - Већина смртних случајева се деси у фирмама у којим радници раде на црно, односно нису пријављени. Недавно смо добили извештај од надлежних да се управо то догодило у јануару кад је радник погинуо након пада с крова. Некада нису само послодавци криви, већ се и радници “опусте” мисле да су сигурни и да им се ништа не може деси па не користе заштитну опрему. Како би се то спречило потребно је да свака компаније има особу задужену за безбедност и заштиту на раду, као и акт о процени ризика за свако градилиште и радно место.
Дуално образовање је модел средњег стручног образовања у оквиру ког се знање стиче и у школи и у компанији. Учењем кроз рад ђаци усвајају практична и примењива знања у реалном радном окружењу.
- Овакав начин образовања је одлична прилика да ђаци добију стипендију и да одмах након завршеног школовања имају обезбеђено радно - место истиче Модић, али напомињући да је у грађевинској индустрији, за разлику од на пример ИТ секотора, интересовање изузетно мало.
Према речима нашег саговорника дневнице су задовољавајуће, али да у грађевинској индустрији и даље је одређени број радника запослено на црно, или су пријављени на минималац, а остатак зареде им се исплаћује “на руке”. Радници не би требали да пристају на то јер су у губитку - немају годишњи одмор, право на боловање и сл.
Модић се нада да ће се у скоријој будућности оформити и Савет за грађевинарство како би се надлежнима указало шта добро функционише у тој привредној грани, а шта би се могло поправити, као и да се осмисли стратегија за смањење броја радника запослених на црно. Како каже постоји идеја да се оформи конзорцијум наших грађевинских компанија које би могле конкуристе на великим пројектима у нашој држави, региону али и на блиском истоку, као некад.
С. Ковач
