Када се вратио из Словачке где је боравио од 1999. године на студијама, Сурови је убрзо изабран за директора. Основао је и странку “Словаци напред”, у намери да уђе у институције и својим сународницима омогући боље услове од оних који су владали до тада.
„Некима је засметала моја транспарентност у раду, појединци нису могли да се привикну на нова правила на којима сам инсистирао, а која су се углавном сводила на то да увек мора да се зна на чега је потрошен сваки динар“, каже у даху Сурови и додаје да су Кисачани временом почели да схватају да је Културни центар отворен за све њих и да су сви добродошли.
У том циљу обезбеђена је и значајна подршка Града Новог Сада, што Сурови није пропустио да истакне.
„Прошле године четири милиона динара добијена из градског буyета утрошили смо за адаптацију крова изнад клуба и улаза у Културни центар. Купили смо у великој сали 160 нових, удобних седишта, противпожарни етисон и видео надзор, филмско платно врхунског квалитета и професионални пројектор. Када у другој фази, која је на реду ове године, завршимо комплетну адаптацију овог простора, моћи ћемо да организујемо стручне скупове и семинаре највишег нивоа“, наглашава Сурови.
Ове године из буџета града опредељено је 3,8 милиона динара, а директор КЦ Кисач набраја за чега ће новац бити утрошен.
„Следи куповина преосталих 105 седишта колико још треба да заменимо, део противпожарног етисона, али и адаптација собе за расвету и озвучење“, каже Сурови, који посетиоцима жели да пружи не само квалитетнији програм, већ модерније, удобније окружење и већи комфор.
Бројне секције
Културни центар Кисач има четворо запослених. Поред директора ту је и секретарица Алена Палик, а по систематизацији радни однос имају још организатор и радник на одржавању хигијене.
Од секција у КЦ Кисач издвајају Фолклорну с дечјим ансамблима “Крочик” и “Слниечко”, извођачки ансамбл “Вретено” и девојачку, женску и мушку певачку групу. Запажене су и Позоришна секција са луткарском, дечјом и драмском сценом.
„Неке од њих прошле године смо за запажене резулате наградили путовањем у Словачку“, наглашава Сурови.
Један од капиталних пројеката Културног центра свакако је књига коју је као коаутор урадио с Браниславом Кокавецом “Словачка лепота у народној ношњи”, чији су “кумови” били градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и амбасадорка Словачке Догмар Репчекова.
„Радимо на другом, проширеном издању, јер је прво наишло на изузетан ођек широм света, у сваком делу где има наших сународника“, поносно истиче Сурови, додавши да за јубилеј, 245 година од доласка Словака на ове просторе, који ће се обележити ове године, припрема нову књигу-изненађење.“
Што се главних манифестација у организацији КЦ Кисач тиче, Павел Сурови истиче Дечји фолклорни фестивал “Златна брана”, “Фестивал словачке народне ношње у Војводини”, која се носила до 1945. године, Фестивал аматерских позоришта “Зузана Карделис” и “Кисачки спевник”, такмичење певача у изворним словачким песмама.
С. Савић
Анкета: Да ли посећујете Културни центар и које садржаје пратите?
Мирка Фунтик, трговкиња
„Добро сам информисана у вези са дешавањима у нашем Културном центру. Пратим све манифестације, а највише ми се свиђа Фестивал аматерских позоришта и Новогодишња естрада. Волела бих да у оквиру КЦ-а поново почне да ради бисокоп, а убеђена сам да би посета била одлична.“
Алберт Јан, зидар
„Од дешавања у Културном центру у Кисачу једино ме занима фолклор. Имам унука и три унуке од којих једна игра у дечјем културном ансамблу, а друга се определила за карате. Најстарија је девојка и нема времена за сличне активности, док унука занимају само мобилни телефони.“
Адриана Абеловски, продавачица
„Некада сам редовно одлазила у Културни центар, а најчешће на догађаје у вези с фолклором. Док ми је сестра била активна чланица и редовно играла, нисам пропуштала ниједну приредбу. Сада ређе одлазим, а вероватно бих поново одлазила чешће да је више позоришних представа.“
Тамара Тордај, касирка
„Не пратим редовно културне садржаје у Кисачу, а у Културни центар највише волим да одем када ћеркица са школом или црквом има неку представу. Ипак, драго ми је што постоје различите манифестације које наше место чине препознатљивим и ван локалних граница.“
С. С.
