Револт Новосађана који су се навикли на још једну зелену површину на којој могу неометано да пусте своје псе са поводаца како би протеглили ноге, али и дружили се са другим псима.изазвала је одлука да се парк поруши и на том месту подигне зграда.
Подсетимо се, Новосађани су се побунилио прошле године када је зелена површина код пумпе у Улици Браће Рибникар такође требала да буде уклоњена и скуповима постигли да се градске власти предомисле. И суграђани имају право, јер граду је увек потребно више зеленила, а мање асфалта, где год је то могуће.
С друге стране, становници Новог насеља затражили су да се ограђени простор за псе подели на део за велике и мале расе паса. У просторијама МЗ “Бистрица” власници малих раса паса поднели су молбу да се већ ограђени простор за истрчавање одвоји још једном оградом, која би била намењена малим расама. Њихово образложење је било да велике расе паса, на тај начин не би нападале мале и заштитили своје љубимце. Да не траже ништа необично, или што већ не постоји, говори податак да у Лиманском парку, као и на Детелинари, већ постоји ограђени простор за мале псе.
Стручњаци ће рећи да поделе имају смисла, јер велики пси чак и у игри могу да повреде мале расе, иако је пас друштвен и социјализован, те ситуације су се ипак дешавале.
Ипак, коментари на друштвеним мрежама изазвали су велику полемику на ове теме, као уосталом и на сваки новински текст о ограђеним просторима за псе, јер зашто онда не би било више игралишта а децу, паркинга, зелене површине за оне који желе да гледају у траву... ко ће свету угодити, јел?
Па тако, могу се прочитати и коментари власника великих паса који објашњавају да је проблем увек настајао кад би мале расе напале њихове љубимце, а пас се бранио. Јавили су се и власници мачака, са питањем зашто не постоји ограђени део за мачке, али и оних који сматрају да велике расе паса никако не треба држати у стану, па самим тим ни у граду, јер како пише један Новосађанин “држите псе са стилом”. Неко је био духовит, па написао да треба оградити део за црне и део за беле псе. Док су други писали да пси свих раса и величина сасвим лепо коегзистирају у простору намењеном баш за њих.
Пуно је оних којима сметају пси уопште, због неодговорних власника паса који не скупљају за својим псима, или их нису социјализовали, па смо имали случајеве напада паса. Одговорност је увек на власницима, који уместо да уживају у слободном времену са својим кућним љубимцима и њиховом лепом понашању у које је уложено време, труд и љубав, сада, пак, желе да се поделе.
Ипак, морамо напоменути да су ограђени простори за псе намењене дресираним и социјализованим псима да се друже са својом врстом. Колико год пас био најбољи човеков пријатељ, он ипак ужива и у друштву других паса и томе су управо намењени ограђени простори и паркови за псе, како би власници могли безбрижно да пусте своје псе са повоца и гледају их како уживају у игри, а тиме не плаше и не угрожавају особе које се можда боје паса, или не уживају у њиховом друштву.
Друга важна ствар је да иако не постоји забрана или правило, основна је култура, као и што ће власници покупити за својим псом, уколико је немиран, у терању, лоше реагује на друге псе, онда ограђени простори или паркови нису намењеним таквим расама паса, било они велики или мали, јер нису социјализовани. И опет долазимо до главног кривца, човека, који није добро размислио при усвајању или куповини свог љубимца, колико има времена да се посвети псу, да га научи основним командама, послушности, довољно шета, да пас не би постао агресиван, већ се пси усвајају и купују непромишљено.
Велика је одговорност имати кућног љубимца, поготово у стану, поготово у граду, али управо зато ограђени простори за псе имају своју сврху, а то је социјализација паса са другим псима, која почиње од најраније доби. Прво кућно васпитање, па онда парк, и као што је написао један од Новосађана нема разлога да се пси не сложе, били они велики или мали.
М. Стакић
