Радови награђених и похваљених, као и мајстора пера, нашли су се у истоименом зборнику, објављеном седму годину заредом, а поједини аутори су представили своја дела. Уједно је уприличено сећање на мајстора пера Александра Дамјановића, чему је присуствовала његова супруга Нада Дамјановић, првонаграђена у оквиру првог конкурса за „Драганову награду“.
- Различита истраживања показују да су старији и пензионисани суграђани на неки начин скрајнути из друштвеног живота. Осим неколико манифестација које су им намењене, у Србији и региону не постоји кампања за активно старење, нити нешто што би их подстакло да поделе своја животна искуства, мудрост и осећања – објашњава једна од уредница зборника „Путовања без граница“ Беба Кука, по чијем је оцу награда понела име.
– Све је то веома важно, јер старији који су ментално, емотивно и физички активни, имају квалитенији живот и мање болести. Зато идеја ове награде јесте да им се пружи простор да кажу и учине све што желе, те да знају да постоји неко ко жели да их чује, с њима прослави њихов живот, као и да организује оваква дружења, која ће им показати да су једнако вредни.
„Драганова награда“ установљена је 2014. године у знак сећања на Драгана Куку, аутора „Књиге сјећања“ и човека који је, поготово у старијим данима, уживао у писању. Додељује се пет пута годишње у пет категорија по три места, а пошто велики број радова освоји једнак број поена, одређене су и похвале. Ове године 15 је награђених и 17 похваљених радова широм Србије, а признање је пре две године попримило и међународни карактер.
- У свом путопису представила сам Евију на којој сам боравила у бањи Едипсус прошле године, а с обзиром на близину Атине, муж и ја смо искористили прилику да одемо и тамо – открила је Биљана Бенић из Апатина, награђена у категорији за најлепшу женску причу. – Био је септембар, кад су боје лепе и сунце благо. Све је било прекрасно. Мом мужу, који је иначе аскета и мало је путовао, посебно је годило, па је рекао: „Сликај ме свуда, нико ми неће веровати да сам у јесен свога живота доживео Атину.“ Међу људима света осећали смо се достојанствено и срећни што можемо да видимо хеленску културу. Награђена прича носи назив „Атина и Едипсус у јесени нашег живота“, по изјави мог мужа. Иначе, пишем кратке приче, а највише ме инспиришу људи које упознајем током живота. Члан сам Друштва за борбу против рака јер сам и сама имала искуство те болести. Много сам писала о људима који су оболели од рака и преживели ту страшну болест. Те приче су објављене у посебној публикацији „Живети као пре - животи 52 јунака“.
Путописно дружење „Путовања без граница“ организовали су Удружење „Снага пријатељства“ – Амити и Удружење пензионера града Новог Сада.
Текст и фото: Б. Павковић
