Био је то лист који је покренула тадашња месна заједница. Према оном што се да закључити из садржаја и изгледа новина, у тај пројекат се ушло с великим амбицијама и врло професионално, али то није била гаранција да ће потрајати, јер су издата практично три броја за три година, с тим што је последњи био двоброј.
Главни и одговорни уредник новина био је врсно новинарско перо из Карловаца Радивој Ковачевић Фрајлих, који је био и аутор текстова, а редакцију су чинили Невенка Доброњовски, Јованка Михајловић, Стеван Холовка, Слободан Влаисављевић. Међу члановима редакције касније нашли су се и велико новинарско име Ласло Тот, Лазар Маширевић и Петар Кнежевић.
Идеја је била, што се може прочитати у првом броју, да новине излазе повремено. Први број је из штампе изашао на самом крају 1971. године, 30. децембра, и најављивао догодине шест бројева, но то се није догодило.
Новине су се бавиле свим темама, од политике, економије на локалном нивоу, преко културе до спорта. У првом броју објављени су интервјуи са тадашњим председником Месне заједнице, јер су Сремски Карловци били тада у склопу новосадске општине, Петром Кнежевићем Пешом, те председником Месне организације Савеза кому-
ниста Југославије, заслужним што је лист и покренут, Слободаном Влаисављевићем. Под насловом „Биће то карловачко Дедиње!“ објављен је тест о стамбеном блоку који је тада тек био у плану на Дудари. Бавили су се новинари „Карловачких новина“ питањем како се и на шта троши новац од самодоприноса, проблемима који притискају карловачко здравство. Осврнули су се на 180-годишњицу најстарије српске гимназије, која ове године слави 230. рођендан. Дужна пажња је посвећена и винарству па је обајвљен напис о нези и чувању вина. Спортску страну отворио је текст о 22 године одбојке у Карловцима у ком је акценат стављен на женску екипу која је по резултатима у то време била позната и изван граница Југославије. У тексту „Романти-
чари из Дворске баште“ с носталгијом је било речи о карловачким рукометашима.
Нажалост, прве „Карловачке новине“ биле су кратког даха, а и када су поново уведене, нису одржале кантинуитет, па данас нема никаквог гласила.
По речима Слободана Влаисављевића, чијим залагањем су се та три, односно четири броја нашла у Завичајној збирци Градске библиотеке у Новом Саду, где ће остати трајно сачувана, неспоразуми политичке природе довели су до тога да се он повуче с положаја и из тог издавачког подухвата и тиме је стављена тачка на новине. Штампао их је „Дневник“, као и у периоду од марта 2017. до јуна 2019.
З. Мл
