Млада Новосађанка је завршила Економску школу, Смер кулинарски техничар, када је све и почело да иде озбиљнијим током. Она се одувек, ради забаве, бавила кувањем, а на крају средње школе је у већој мери заволела пекарство и посластичарство. После непрестаног испробавања, измишљања и комбиновања рецепата, Вања је направила и прве капкејкове које су на друштвеним мрежама изазвали одушевљење.
– Друг ме је тада питао зашто ја то не бих продавала и тада сам почела да се распитујем, да смишљам име, лого и боје и моја прича почиње 13. октобра 2017. године – казала је Вања. – Све је кренуло брзо, због помоћи породице и пријатеља који су ме препоручивали свима. Временом сам се уиграла и сада све иде брже и лакше, а идеје стално проналазим по интернету. Кренула сам с обичним шарањем, а сада је то све другачије.
Вања у својој уређеној кухињи, осим капкејкова, прави и крофнице, кејк-попсе, пуслице за базаре и маркете, али и торте од маскарпоне сира и слатке павлаке у облику бројева и слова. Новосађани преко њеног „Инстаграм” и „Фејсбук” профила “Kelly’s cupcakes” најчешће поручују посластице за одређене прославе или поклоне, док су једнорози најтраженији украси на Вањиним капкејковима.
– Највише украшавам капкејкове за девојке и девојчице те је једнорог тренутно најпопуларнији, док се за мушкарце поручују украси везани за спорт, годишњице или љубав – навела је Вања Ђурђев. – Има и оних којима украс није битан јер и сами нагласе да ће одмах све да поједу (смех). Што се тиче помоћи, сама печем, мешам и украшавам, а у пуњењу yемићима ми помаже мама. Кад су базари и маркети, помажу и другарице и мама.
Бројне су комбинације укуса, док су чоколада, ванила и воћне ароме неизоставан део Вањиних америчких колачића. Она је на свом првом „Ноћном базару” представила нови укус, који је изненадио све присутне.
– Представила сам капкејк од сланине и нутеле, људи су прво били скептични, а после су ми слали поруке да је то стварно најбољи колач који су пробали – рекла је уз осмех Вања. – Невероватно, али реакције су сваки пут другачије, али позитивне, што је добро јер људи нису навикли на такве укусе. Тесто је лепо, мекано и свеже па су купци баш задовољни.
Вања је нагласила значај манифестација попут „Ноћног базара” и „НС маркета” јер тада, како каже, могу да се представе и они који су тек почели неки хоби. Она открива да је и њен почетак био такав, и да сјајну титулу „Најштанда” није очекивала. Ипак, на њеном путу успеха стоје три жеље, од којих су две већ остварене.
– Прва жеља ми је био велики миксер па сам плакала од среће када сам га добила – открила је Вања. – Друга жеља ми је била да имам кухињу. Све сам смишљала и боје усклађивала, а чак смо направили ћошак који представља кафић, а у ствари служи за другарицу која дође да ми прави друштво. Трећа и велика жеља ми је да отворим своју посластичарницу. Желим да све буде мало и слатко, ништа претерано и велико. Увек кажем: „Само ми дајте ћошак и ја ћу направити себи радионицу!”.
К. Ивковић Ивандекић
