Крај јануара и већи део фебруара, бар за мој појам, у овим редовима обележила сам „фркисањем” због затварања књижаре „Мост”, а сад оде и „Нублу”. Књижара антикварница, још једно место у које су готово 30 година људи долазили, прелиставали и читали књиге, удобно смештени у тај простор (књижара се заправо и зове „Простор”, али је назив „Нублу” заживео због кафића), као код куће.
„Такви простори са душом су са појавом књижара-кафића и великих ланаца очигледно превазиђени”, прокоментарисао је неко у објави на Фејсбуку. Не могу да прихватим да је заиста тако.
Мислим да нису превазиђени, али, како чујемо, проблем је новац, повећана кирија коју домаћин књижаре Милорад Влаисављевић више није у могућности да испрати. Ипак, није све тако црно. Књижара неће потпуно нестати, тражи се нов простор. Ако је већ људима толико стало, надајмо се да има оних који могу да помогну. А шта ће бити са књижаром „Мала велика књига”, чији је оснивач Радмило Мулић недавно преминуо? „Какав књигоцид у Новом Саду!” – управо констатује колега А. Ч.
Бранка Павковић
