Сопствени субјективни доживљаји, само ствараоцу знани, увек су у посматрачу будили осуду или дивљење, страх или задовољство, али ону најважнију карику за напредак човечанства, знање, будио је Никола Тесла својом даровитошћу. Психоаналитичар Владета Јеротић – ослањајући се на дефиницију генија, која потиче од Ота Вајнингера, аустријског философа, по коме генијалан човек живи у свом микрокосмосу, односно ономе у коме је сопствено Ја дошло до свести, и живи у свесној повезаности са свемиром – сматра да Никола Тесла испуњава све Вајнингерове захтеве да се назове генијем. Ослањајући се на такве дефиниције, можемо рећи да су сви покушаји психоанализирања таквих људи – тражење узрока у затвореној боци, навео поред осталог је Попов.
Предавање је организовано у сарадњи с Институтом за филозофију и интердисциплинарне студије Нови Сад, поводом изложбе „Никола Тесла и Висока техничка школа у Грацу” Аустријског културног форума, коју можете погледати до 21. октобра, у просторијама Дигиталног омладинског центра.
