Поред ауторке књиге др Гордане Петковић присутнима су о књизи говорили и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, уредник овог издања Зоран Колунџија, некадашњи градоначелник Новог Сада Јован Дејановић и проф. др Никола Грдинић.
Алимпије Поповић је био свештеник, парох Алмашке и Успенске цркве, а дужност првог послератног градоначелника Новог Сада обављао је од 1944. до 1949. године. Градоначелник Милош Вучевић истакао је да је Град препознао значај овог дела, те свако кога интересује историја Града треба да је прочита.
„Књига преставља својеврстан дневник о Новом Саду с краја 19. и почетка 20. века“, рекао је Милош Вучевић.
„Свако ко воли овај град или жели да научи о њему треба да је прочита. Значајно је то да ова књига излази у години када прослављамо три века Алмашког краја одакле је, можемо рећи, и кренуо развој Новог Сада.“
Уредник овог издања Зоран Колунyија поздравио је присутне у име Музеја града Новог Сада и издавачке куће “Прометеј”.
„Како се ради о обимном делу био је прави изазов радити на њему“, рекао је Колунџија.
„Ово је својеврсни споменик проти Алимпију Поповићу, а посебно ме радује то што овако истакнута личност ни након више деценија није заборављена.“
Ауторка књиге Гордана Петковић није крила да се радило о заиста захтевном послу.
„Током рада на овом спису сусрела сам се са бројним непредвиђеним проблемима, али, било је јако занимљиво и поносна сам на то што сам део овог значајног пројекта“, рекла је Петковићева.
Према њеним речима највећа драгоценост књиге представља списак страдалих парохијана Успенске парохије у рацији 1942. године коју је Поповић успео да састави.
Професор на Филозофском факултету др Никола Грдинић сматра да је овај спис не само значајан него и јединствен.
„Алимпије Поповић је догађаје из свог живота испричао хронолошки уз коментаре у којима описује како их је доживео и шта је осећао у тим тренуцима, што се не налази често“, рекао је Грдинић.
Поред представљања књиге у свечаној сали Градске куће приређена је и изложба о животу и раду проте Алимпија Поповића на којој су изложени песмарица и Свето писмо које је прота поседовао, затим збирка богослужбених песама, лични документи, али и његов радни сто.
С. Ковач
