Сегменти прошлости Сремских Карловаца, вароши којој припада изузетно значајно место у српској историји, објављивани су до сада на различите начине, међутим приче о знаменитим Карловчанима, појединцима и читавим породицама, први пут су се пред читалачком публиком нашле на једном месту управо у овој књизи.
Дело је резултат преданог истраживачког рада, а ауторка је, дуже од две деценије прикупљајући податке, приче објављивала у листу “Дневник”. Оне су драгоцено сведочанство о људима који су током 19. и 20. века на различите начине обележили Сремске Карловце или су, пак, Карловци обележили њихове судбине, које су их одвеле у друге крајеве света.
- Новинар сам коме изазов и посластицу у раду представљају необични, харизматични људи, појаве и догађаји, каквих у Карловцима има напретек – открива Зорица Милосављевић. – Када сам, отприлике 2007. године, објавила прву причу о чика Ђури Штрасеру, завртела сам точак који се и сада врти и захваљујући којем су настале све ове репортаже које су се нашле у књизи.
Према речима ауторке, идеја да објави књигу протекла је од њених верних читалаца.
- У мени се родила жеља која је дуго тињала да те текстове објединим, сакупим и похраним у Матицу за будуће истраживаче, јер податке које сам сакупила пишући не можете наћи тако на једном месту – објашњава Зорица Милосављевић. – Особеност људи који су неко време или цео живот провели у Сремским Карловцима подстакла ме је да што више сазнам о њима и нисам се ниједним критеријумом руководила до тим. Зато су ту патријарх Георгије Бранковић, Лукијан Богдановић, проф. др Драгослав Милисављевић, др Александар Данкуц, др Ђура Штрасер, апотекарска породица Штрасер, али и виноградари и један скелеџија… Многи од њих нису живи, некима се лоза трајно угасила, сматрала сам да је моја дужност да их на овај начин сачувам од заборава.
Инспирација је непресушна, свака страница носи емоције и још је много тога што се може рећи.
- Бојим се да, ако овако наставим да причам о књизи, никад нећу стати. Желим да нагласим да сам овим делом само одшкринула врата, отворила видике и себи и другима... Подсећам, ово су новинске репортаже, не научни текстови. Засновани су на чињеницама, а обогаћени сећањима – закључила је Зорица Милосављевић.
Б. Павковић
