Промоција књиге о Пастеровом заводу у среду у Музеју Војводине

НОВИ САД: Промоција књиге „Од вакцине до музеја - 100 година Пастеровог завода у Новом Саду“, аутора Душана Лалошевића и Снежане Добрић, биће одржана у среду, 13. априла, у 19 сати у Музеју Војводине, Дунавска 35.
muzej vojvodine
Фото: Дневник/ Б. Лучић

На промоцији ће говорити мр Тијана Станковић Пештерац, директорка Музеја Војводине, др Драго Његован и аутори.

Није случајност да је новосадски Пастеров завод проглашен заштићеним спомеником културе. Он је један од симбола напретка превентивне медицине после ослобођења и уједињења у Краљевини Југославији, па до данашњих дана. Наставио је традицију првог српског Пастеровог завода основаног у Нишу 1900. године, 12 година после Пастеровог института у Паризу (1888). Оснивач новосадског Пастеровог завода др Адолф Хемпт ушао је у светску историју медицине развојем прве мртве вакцине против беснила, која је била деценијама најбоља модификација Пастерове вакцине. Од оснивања новосадски Пастеров завод бави се највише вирусологијом, не само беснила него и других болести, нарочито зооноза, све до пандемије корона вируса. У њему су радили неки од најпознатијих истраживача лекара и ветеринара, као што су др Петар Шварц, Милан Николић, Павле Фење, Здравко Јелесић, Милан Машић, Милош Петровић, чији радови и данас представљају незаобилазни темељ наше струке, у најужем смислу рабиологије, а у ширем обједињене хумане и ветеринарске микробиологије као дела „једне медицине“.

Ова традиција обавезује садашње и будуће истраживаче Пастеровог завода, који је и наставна база Медицинског факултета у Новом Саду, а од 2018. године и Депанданс Музеја Војводине, са сталном поставком медицинске музејске збирке у главној згради и Хемптовој кући, која је такође заштићени споменик културе.

Ова монографија која обележава првих 100 година рада Пастеровог завода обједињује раније већ објављену и бројну до сада необјављену грађу која сведочи о развоју нашег здравства и дометима наше медицине. 

EUR/RSD 117.3078
Најновије вести