Мастер и драмски педагог Александра Александровић је до сада сашила више од 1.000 провидних маски, како за разна удружења, болнице, тако и за појединце који су се одушевили њеном идејом. С обзиром на то да она једина у Новом Саду, а и целој Србији, шије такве маске – потражња је велика са свих страна те поруџбине прима из целе Србије, Босне и Херцеговине, али и Швајцарске.
Ова двадесетосмогодишња девојка је студирала у Новом Саду, а сада и ради, док живи у Локу. Шивењем је почела да се бави пре око пет година када се, гледајући комшиницу како шије, заљубила у ту вештину. Из створене жеље да научи исто – уписала је обуку за шивење коју је убрзо и завршила. Ипак, због, како каже, обавеза на Академији, није наставила тиме да се бави. То се променило овог пролећа, појавом коронавируса када је дошла на идеју да шије заштитне маске. На једном страном блогу је видела провидне маске и то јој се допало, а осим тога она истиче како је један од њених испита на Академији уметности посвећен управо особама са инвалидитетом те јој се таква идеја додатно допала.
- Могла сам ту да идеју само да занемарим и заборавим, могла је уопште да ме не дотакне, као и многе друге који су видели ту објаву, али ја сам заиста хтела да се посветим томе и да шијем маске за глувонеме - наводи Александра Александровић и додаје како се њен модел разликује од модела на који је наишла по материјалу и дезенима. - Компликованије је направити провидну заштитну маску од обичне. За регуларан модел треба пет минута времена, а за провидну маску ми треба око 20 минута. Максе правим од памучног платна и од фолије, а дешава се да некада морам обићи више књижара како бих нашла материјал.
Александра Александровић је у марту сашила велику количину маски коју је прво наменила Удружењу ромских студената. Затим су те маске почели да поручују са Института за онкологију Београд, Удружење уз Круга Војводине, разни логопеди, здравствени радници и бројни појединци. Наша саговорница је провидне маске поклонила и Клиничком центру за децу и омладину Војводине, а њена хуманост се огледа у чињеници да је од почетка марта до краја јуна све поклањала, трошећи своју уштеђевину. Када је потрошила уштеђени новац на материјал и остале трошкове, одлучила је да настави своју акцију уз договор да људи који желе провидне заштитне маске плате само материјал.
- Немам зараду од тога, али не могу да престанем то да радим када видим колико људима значе моје провидне маске, а диван је осећај знати да твој рад толико чини људе срећним – каже Александра Александровић. - Људи захваљујући мени могу нормално да причају, да се смеју и гледају један другом емоције те не могу да замислим да престанем да шијем... те емоције ме и терају да наставим даље. Када ме жена замоли да сашијем такве маске за децу јер на часовима имају потешкоће у разумевању и комуникацији, како то да не урадим?
Александра нам је дала да провиримо у сандуче њених порука на “Фејсбуку” где смо наишли на бројне позитивне коментаре и реакције суграђана и људи широм Балкана. Они сви са одушевљењем говоре о Александриној идеји наводећи како је значај провидних заштитних маски јако велик, хуман, психолошки и изузетно позитиван. Једна жена је истакла како класичним маскама скривамо своје емоције те како Александра својим провидним маскама - комуникацију током епидемије чини могућом за све. Пишу јој и глувонеми који наводе како се, због уобичајених заштитних маски, често осећају као да је цео свет против њих те да им из тог разлога још више значе Александрине провидне маске.
Осим што ће Александра Александровић наставити са својом хуманом мисијом, она је дошла на идеју да направи и несвакидашње букмаркере који ће на себи имати yепић за стикере у разним бојама. Оригиналне, штрикане букмаркере Александра је осмислила јер је и сама велики читољубац, а на свом “Фејсбук” профилу ове недеље организује наградну игру путем које дели једну заштитну провидну маску и букмаркер по жељи.
К. Ивковић Ивандекић
