– Утисци на неки начин премашују очекивања, помало смо затечени и изненађени интересовањем за организацију догађаја и одзивом – истакла је координаторка Културне станице „Свилара” Виолета Ђерковић. – Понекад се питамо где се све то одржавало до сада. Једно је сигурно – „Свилара”, као и друге културне станице, представља неку платформу која инспирише људе да се можда лакше одваже да сами закораче у свет организације неког свог уметничког или културног пројекта. За нас је изузетно важна изванредна сарадња с локалном заједницом, комшилуком. Заправо, сарадња можда није прави израз јер они су део свега.
Културно наслеђе, сагледано с више различитих аспеката, главно је програмско усмерење активности Културне станице „Свилара”, што је уједно и порука обележавања тог малог јубилеја. Због тога су у различитим садржајима учествовале све генерације, интерпретирајући свако на свој начин културно наслеђе.
Обележавање првог рођендана Културне станице „Свилара” те вечери почело је отварањем изложбе „Свилом сновано време”, у организацији Удружења ткаља Новог Сада, међу чијим артефактима су се нашли и предмети на свили из старе фабрике свиле. Свој рад осавремениле су повезивањем са стрит арт уметником из Француске Владетом Палибрком, у склопу пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“.
Паралелно с отварањем изложбе, пред Свилару је стигла шаролика поворка „Распричане улице”, коју су чинили ученици ОШ „Иван Гундулић” и предшколци из вртића „Дреамланд”. Пролазећи кроз неколико оближњих улица, носили су ручно рађене лампионе, осликане мотивима Алмашког краја, настале у оквиру заједничког пројекта ОШ „Иван Гундулић” и Академије уметности.
Уследила је и хуманитарна аукција „Орфелинова ћирилица на свили”, у оквиру које се продавало шест калиграфски ручно исписаних свилених марама с мотивима Орфелинове калиграфије, које је радило 12 ученика Гимназије „Јован Јовановић Змај” под менторством проф. др Јасмине Пивнички.
Потом је отворена и друга изложба „Свилара у Новом Саду – генератор прве индустријске зоне”, ауторки Анице Драганић и Марије Силађи, која представља круну дугогодишњег научноистраживачког рада ауторки посвећеног инудстријском наслеђу Војводине и Новог Сада. Изложбу прати и каталог, који обилује богатством до сада неприказане архивске грађе, фотографија, писаних докумената и нових чињеница о првој индустријској зони Новог Сада и старој Свилари.
Том приликом представљен је и „Водич кроз Алмашки крај” проф. др Николе Грдинића. Нови културни водич открива мноштво непознатих или мало познатих прича из културне историје Алмашког краја. Посебно поглавље посвећено је старим називима улица, што је део четворогодишњег пројекта „Распричане улице” којим се бави Удружење „Алмашани”, а који је такође представљен на обележавању прве године рада Свиларе.
Б. Павковић
