Штавише, како објављује „Дневник”, а бележи хроничар Владимир Врговић, те птице биле су 1962. „на платном списку” Народног одбора општине, чија су им три портира давала дневну порцију од 100 кг пшенице.
„Летећи пацови”, како их погрдно називају због чињенице да преносе низ болести, на лошем су гласу откако су запосели балконе, клима-уређаје, надстрешнице и остала згодна склоништа широм града, где својим изметом нагризају и руже изглед симсова, фасада и ограда. Толико су се ослободили да их присуство људи готово нимало не плаши па се неретко дешава да уђу у станове и чак излегу јаја. Најгоре случајеве бележе власници који су, заборавивши да затворе прозор пре одласка на пут, постали лака мета за голубове навикнуте на учестало храњење. Новосађани се годинама довијају, посипајући љуте зачине или качећи кесе, балоне, компакт-дискове, ветрењаче и остале реквизите који ће, бар кад дуне ветар, отерати ове „напасти”, а међу огласима се могу наћи и захтеви за препарираним фазанима или совама. Када ништа од савета „уради сам” не помогне, у помоћ притичу специјализоване фирме које нуде дискретне начине заштите, водећи рачуна о тој, сматрају многи, заштићеној врсти птица.
– Зграде најближе реци су најугроженије, али генерално нема правила када је у питању одомаћивање голубова – кажу из предузећа „Еко-ефект глобал”, додајући да настањивање те пернате врсте за собом вуче читав низ секундарних проблема, као што су ширење коксаки вируса, посебно за станаре на последњим спратовима, или најезда бубашваба, које се хране голубијим изметом и лешевима. – Као најефикаснија мера показало се монтирање флексибилних мрежа и иглица, које су по стандардима Европске уније.
Да врло добро користе све предности које им пружа градска средина – обиље хране, много скровишта за смештај гнезда и подизање младунаца – потврдио је орнитолог у Покрајинском заводу за заштиту природе Марко Туцаков.
– Према градским голубовима људи имају двојак став – додаје он. –Једни их веома воле и пазе, трошећи на дневном нивоу новац да би им обезбедили квалитетну храну, пре свега зрневље, док други чине све да их се реше или држе подаље од себе.
Џивџане покосила глад
Многе дивље животиње користе градске средине као свој уобичајен животни простор. Тако су својевремено, правећи друштво голубовима, обитавалиште у Новом Саду нашли пољски врабац и врабац покућар, али је популација и једне и друге врсте вишеструко нижа него у претходним деценијама.
– Нови Сад је постао високоурбанизован град, са све мање отворених зелених површина, где се врапци углавном хране – примећује Туцаков. – Више нема ниједну карактеристику пољопривредног подручја у свом центру. На периферијама, Клиси и Телепу на пример, врапци су бројнији јер постоје баште. Међутим, интензивна употреба хемије у агрономији проредила је инсекте, који су веома важна храна током сезоне гнежђења.
Кад птице изметом почну да загађују околину, постају комунални проблем, који се, као и остали, мора решавати.
– За третирање тог проблема нико није надлежан – каже Туцаков. – Због тога хитно треба донети план управљања популацијама тих птица у Новом Саду. Градски голуб не спада ни у заштићене ни у строго заштићене врсте. Сасвим је легитимно користити све што птице неће убити, укључујући траке са шиљцима, мреже и звучне растериваче. Надам се да је далеко од нас смакнуће врсте као начин решавања проблема, но и ту не треба бити искључив јер се, рецимо, законски баш оно прописује ради спречавања ширења неких заразних болести.
С. Милачић
Фото: Р. Хаџић
