Била је то прилика да се грађани боље упознају са модом и изгубљеним сјајем ове епохе. Изложбу је употпунила и поставка „Владарева гозба“, сцена која дочарава ренесансни сто са ђаконијама.
Идејни творац пројекта и кустос изложбе Фаусто Форназари рекао је то да је ово посебан пројекат који након светских метропола гостује у Новом Саду и да је ово први допринос Италије нашем граду као престоници културе 2021. године. Према његовим речима посветио је исту пажњу као на изложбама у европским градовима и на другим континентима.
„На први поглед могло би да се помисли да је ово изложба костима и моде. Ипак, није реч само о моди, него желимо да прикажемо историју ренесансе и њен утицај на културу“, појаснио је Форназари.
„Желимо да привучемо младе и да им покажемо шта то повезује ренесансу и нашу свакодневицу и како је утицала на ток историје и схватање људи.“
У доба ренесансе на основу одеће препознаовао се друштвени статус, а свечана одећа била је најраскошнија. Израђивала се од скупоцених тканина украшених везом, чипком и накитом од драгог камења. Материјали који су коршћени у изради изложених костима су уникатни комади ткани на разбоју, а мајстори задужени за шивење су се потрудили да густина ткања и боје буду што сличније оригиналним, а коришћен је и позлаћени конац.
„Трудили смо се да користимо материјале који највише подсећају на оне које су се тада употребљавале“, открио је Форназари.
„Оригиналне тканине из тог периода нису сачуване, али ми смо се трудили да кроз разне архиве и документе сазнамо како су се људи одевали и живели. Након тога, оформили смо тим експерата који радио на проучавању, развоју и реконструкцији дезена, текстуре и боје материјала. Посебну пажњу смо посветили и ситним детаљима. У просеку је било потребно три године да се направи један костим, а за неке чак пет или шест година.“
Костими су изложени на постољима, а поред њих посетиоци могу да виде фотографије ренесансих слика међу којима се може наћи војводкиња од Фиренце Еленора да Толедо, војвода од Мантове Федерико други Гонзага као и непознате личности.
„Нисмо тражили искључиво слике познатих аутора. Интересовали су нас ликови који су насликани и костими које су одевени.“
Изложбу је отворио члан градског већа за културу Далибор Рожић који је том приликом рекао је да ова поставка има за циљ да оживи дух и културу из доба ренесансе.
„Сарадња Музеја града и Италијанског института за културу из Београда је само један у низу пројеката које ће се у наредном периоду заједнички реализовати“, казао је Рожић и додао да ће се до 2021. године, када Нови Сад преузима титулу Европске престонице културе, организовати још више квалитетних пројеката у сарадњи са другим институцијама из Европе и света.
Поред амбасадора Италије у Србији Карла Ло Кашоа отварању изложбе присуствовао је и директор Италијанског института у Београду Давиде Скалмани који је поручио да је Италија увек била водиља када је у питању стил и дизајн, али да су корени моде у ренесанси, те да се нада да ће изложба пробудити емоције и да ће се посетиоци на посебан начин посматрати овај период историје. Изложбу су организовали Музеј града Новог Сада у сарадњи са Италијанским институтом у Београду и „Кинг студијом“ Фауста Форназарија и трајаће до 15 јуна.
С. Ковач
