Међутим, то приградско место краси и бурна историја и богата културна традиција. У књизи „Каћ – градитељско и културно наслеђе”, ауторке Светлане Кресоја наводи се да је Каћ током ратова више пута пустошен и уништаван, те се као такав води као једно од најстаријих села у новосадској општини.
Удаљен око десет километара од Новог Сада, стари Каћ је настао на делу где одсек лесне терасе прелази у алувијалну раван, подигнут на мало заталасаном земљишту некадашње обале Дунава. По литератури, поред старог пута Нови Сад – Каћ налазе се трагови најстаријих земљорадничких култура. Село се формирало у близини Дунава, на квалитетном земљишту, да би у 18. веку рукавци и заливи који су допирали до места били исушени и претворени у ритове и њиве. Некада је Дунав често плавио ритско земљиште и до села се долазилочамцима, све док почетком 20. века није подигнут насип. Данас он као пловна река нема великог значаја за Каћ јер је од њега удаљен око шест километара.
Постоје записи да се 1276. године Каћ водио као племићки посед, чије власништво није могуће с тачношћу утврдити. У једном тренутку владари тих простора били су Турци, а након њиховог одласка, било је неопходно опоравити село, те се приступило колонизацији. Тако су поред Срба насељени Мађари, Русини, Словаци, Немци и Румуни. Основно занимање су некада биле аграрне делатности, те се становништво бавило пољопривредом, сточарством, рибарством и виноградарством.
Данас је Каћ развијено насељено место, које пружа могућности за сигуран, удобан и модеран живот, те може носити и епитет градића. Поседује све јавне службе, од предшколских и школских установа, пружања здравствених услуга, комуналних служби до установа за спорт и културу. Такође располаже с доста угоститељских, трговинских и занатских радњи, великих фирми, те је већа могућност и запошљавања. Ловни туризам је доста почео да се развија. Стога је Каћ последњих година постао радо насељиво приградско место, које се млади све чешће одлучују да изаберу за свој будући живот.
И. Бакмаз
Пројекат „Нови Сад, културно-историјска баштина” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.
