Рибарац – оаза за све генерације

Тако близу града, а опет тако далеко од вреве, Рибарац је годинама омиљено туристичко насеље, посебно лети, због дужине плаже и кутака по свачијој мери.
ribarac12_RHA
Фото: Дневник (Радивој Хаџић)

 Многобројне сплавове, по којима је познат, Дунав је ове сезоне оставио на сувом, те се острво мало примирило, пружајући својим житељима толико жељену тишину.

Власник култне пицерије „Борсалино”, која постоји 37 година, Владимир С. Миловановић про­води време у викендици у Шарановој улици 1 од раног пролећа до касне јесени.

– Пре шест година сам се с Камењара, где сам провео 30 година, преселио овамо јер је тамо постало прегусто – каже Миловановић, додајући да памти нижи водостај, али не и топлију воду, која је јуче достигла 28,5 степени. – Одговара ми то што сам од локала удаљен само два и по километра. Јесте да сам у пензији и да сам посао препустио сину, али нешто ми не да да се смирим.

И пилоту у пензији Радовану Шегрту Рибарско острво је други дом већ десетак година, а кућицу на води назвао је по унуци Теодори.

Фото: Дневник/ Радивој Хаџић

– Раније сам имао кућу на Јадрану, али сам пре 15 година дигао руке и од њега и од Црне Горе – признаје он. – Каже се: ко нема Дунав, осуђен је на море. Живот на води је дужи и мирнији. И зими је овде лепо. Имам тзв. сандук за преживљавање, где су роштиљ и тањирача, па кад то угрејем, буде и 20 степени. Иначе, управо се спремам да правим специјалитет од љутих паприка из села Стајковце и зимске крушке из Хајдукова. У питању је необична туршија, коју сам давних дана, као стални гост, имао част да пробам у кафани „Лис” код аеродрома на Ченеју.


Ћудљиве тополе
Фото: Дневник/ Радивој Хаџић

Да природа може и те како да изненади, уверио нас је призор стабла тополе које се, тврди Мирослав Томић из Кајак-кану клуба „Лиман”, претпрошле ноћи срушило само од себе те им оштетило комплетну електроинсталацију.

– Дешавало се то и раније, топола је такво дрво да га, и ако је здраво, јачи ветар може ишчупати из корена – објашњава Томић, нудећи нас грожђем којим су се у паузи почастили и он и мали спортисти. – Лето је време за кајак. Тренирамо сваког дана и припремамо се из све снаге за такмичења, најпре у Зрењанину, а затим у Београду. Кад је низак ниво воде, пре подне изађемо на Дунав, а после подне вежбамо овде, на Каменичкој ади.


За децу, мада њиховој машти не треба много, забаве има на сваком кораку. Тако ресторан „Пикник” трећу годину заредом, током лепог времена, одржава мали зоо-врт, чије станаре – магарца, понија и козу – малишани радо мазе и хране, а коњића могу и да зајашу, вели конобар Лазар Лалошевић.

– Летњи дани се овде проводе као на правом пикнику – каже уз осмех Лазар. – Уз пићенце, ручак и дечје игралиште, уживанција је потпуна. Дође и нама запосленима да се бућнемо, али некако издржавамо.

Фото: Дневник/ Радивој Хаџић

У шетњи до Шпица сусрели смо и Станиславу Маројевић, која живи на Лиману 4, тако да тај крај сматра готово својим.

– Данас је специјална прилика јер имамо госте из Црне Горе, које смо довели у обилазак ове оазе – поверила нам је она. – Ем волимо природу, ем је температура далеко нижа него у граду. Ако се купамо, купамо се на Штранду, а овде долазимо ради гушта.

С. Милачић

Фото: Р. Хаџић

Фото: Дневник/ Радивој Хаџић
Фото: Дневник/ Радивој Хаџић
L0RY
23.08.2018 • 19:18
Ribarac je nekad davno izgledao kao oaza. Sada je zapušten i zanemaren. Nikad nije bilo više lokala i nikad nije bilo većeg zanemarivanja ovog vikend naselja od strane grada...
EUR/RSD 117.5492
Најновије вести