Сви који су се одазвали, око 75 одсто родитеља, су и узели тест, а том приликом одржана је и едукација о злоупотреби опојних супстанци. Говорило се, најпре, о марихуани, али и енергетским пићима, која представљају опасност по здравље ученика, а акценат је био на саветима родитељима како да препознају да им се дете дрогира. Састанке је одржала школски психолог с двадесепетогодишњим искуством Оливера Михић, која упозорава на то да у последњих десет година одзив ученика и родитеља на такве и сличне едукације драстично опада.
„Да ли је у питању то што родитељи раде по два посла па не могу да постигну, или сматрају да је тренутно важније да слушају предавања у вези са злоупотребом интернета, али на последњем таквом састанку организованом у октобру, у мојој некадашњој школи, одазвало се само четворо родитеља“, објашњава Оливера Михић, која је недавно из веће осмолетке прешла у „Вук Караџић” на Салајци. „У последњих пет година није се десило да ми се родитељ обрати са сумњама. Било је ситуација када сам ја позивала њих јер је понашање ученика указивало на могућност злоупотребе опојних супстанци, или када сам добијала информације од других ђака. У тим случајевима, родитељи углавном најпре негирају комплетну ситуацију, па чак и кад им сугеришем злоупотребу пушења и зависност од никотина, односно никотинизам. Њихов одговор је углавном: „Немогуће!”“
Према њеним речима, један од првих аларма је када дете почне да мења вршњачку групу. Појављују се нови пријатељи, које родитељи не познају, углавном су из других градских школа и тешко им је ући у траг. Тада, каже наша саговорница, почиње и померање граница, у смислу излазака или непоштовања договора с родитељима, док се паралелно јавља промена понашања у школи, пад ђачког успеха и школских постигнућа детета. Када већина посумња да им се дете дрогира, тада већ нестаје новац из куће.
Разредни старешина је прва адреса
„Ако неко од ученика уочи дете које потенцијално има проблем с дрогом, процедура налаже да се обрати разредном старешини, који потом треба да обавести родитеље и разговара с њима и с дететом“, каже директорка ОШ „Вук Караџић” Зорица Зељковић.У сарадњи с родитељима се прати понашање детета, у шта се укључују и педагог или психолог. Она додаје и да школа којом руководи није имала таквих случајева, приписујући то, пре свега, животу у мањој заједници, каква је Салајка.
„Пре десетак година родитељи су ми се обратили због промене у ћеркином понашању. Док смо разговарали, девојчица је чекала испред и врло специфично кашљала, што ме је навело да посумњам да је изиритирала слузокожу нечим што је конзумирала. Поставила сам питање од када кашље, а онда и да ли су им нестајале паре из куће, што су потврдили. Сместа су отишли у апотеку и купили кућни тест, који је показао да је позитивна на две суспстанце. Тада смо направили ширу акцију подршке детету, укључили смо и лекара и условили промену у кућом надзору над дететом, чему смо прилагодили и захтеве школе. Напори су уродили плодом и она је данас успешна предузетница“ ,каже наша саговорица.
Међутим, она апелује на родитеље да никад није рано да крену с превентивом јер едукација креће од рођења, кроз изградњу поверења. Додаје и да је неопходно мењање родитељских стилова кроз време, те да, кроз одрастање детета, треба да расте и однос с родитељем.
Д. Ристић
