У селу живи 12 уметника, имају и своју групу под називом „Бегечки сликари“, али посебан сјај даје Културни центар Бегеч. Још једна посебност у културној причи је та да је КЦ Бегеч једина институција те врсте на територији Новог Сада чији оснивач није град, него месна заједница Бегеч.
"Могу да кажем да нам је Културни центар богатство и све више људи волонтерски се укључује у његов рад", истиче председник Савета месне заједнице Бегеч Ђуро Тојагић.
То је, како каже, мултинационална средина, у којој сви живимо као један, и то је нешто чиме можемо да се поносимо. "
"Наша је идеја да на сваком плану окупљамо мештане и битни су људи који ће својим активностима успети да превазиђу проблеме и делују на ширу околину", вели Тојагић.
КЦ Бегеч има библиотеку и фолклорну секцију, а управо је у току и формирање хора. Организује око 80 манифестација са широким спектром деловања, а све активности су бесплатне. Чак два пута Културни центар је с пољопривредницима организовао уређење атарских путева и очекује се да ће још један од путева бити насут. Прошле године први пут је организован „бЕгзит“. Назив је више него јасна асоцијација на манифестацију замишљену слично новосадском „Егзиту“, али у селу Бегеч. Концерти би окупљали све генерације и музичке укусе, а ради се на на томе да заживи.
Село Бегеч ускоро ће добити и свој бренд. Пошто је то најпознатија средина са шаргарепом, која се производи на начин јединствен у свету, па чак има специфичан укус и облик, то поврће постаће оно што је купус за Футог. А било где у Србији да купите шаргарепу, имате 60 одсто шансе да је бегечка, кажу мештани. Шаргарепа је постала водећи производ, а ни остале врсте поврћа, мора се признати, не заостају.
„Пошто нигде у свету није било могућности да се купи потребна механизација, пољопривредници Бегеча показали су изузетан дар за иновативност“, каже Тојагић.
Додаје да су Марко Чарнић и Јанко Медвеђ конструисали су јединствене машине за прање шаргарепе.
„Од Србије, која је била увозник шаргарепе, у року од две године успели су да направе извозника. Количину коју једна Хрватска успе да произведе на годишњем нивоу, они извозе“, додаје Тојагић.
По новом урбанистичком плану, земљиште на Лединама предвиђено је за праоницу шаргарепе, па Тојагић сматра да би било добро управо на том месту отворити откупни и прерадни центар те изражава наду да ће то бити препознато и да ће се пољопривредницима изаћи у сусрет јер у такве капацитете вреди улагати.
Бегеч је идеална средина за подизање породице, миран је и безбедан. Последњих година мањкало је игралишта за најмлађу децу те је у простору школског дворишта остварено и то. Међутим, по новом закону, школско двориште се викендом и за време наставе закључава па је игралиште изгубило функцију. Осим фудбалског терена „Бачка“, спортских игралишта за различите узрасте у Бегечу нема, а и за њима постоји потреба. Половина Ледина, по урбанистичком плану, предвиђена је за спортско игралиште и парковску површину. Једна од идеја је да се игралиште за најмлађе направи у дворишту Културног центра.
Од спортских активности ту је Фудбалски клуб „Бачка“, а тренирају се и одбојка, кошарка, рукомет и карате. Увелико је актуелан и пројекат Града Новог Сада „Бесплатан спорт за све“ па се може рећи да млади у Бегечу на том плану имају избор.
Бегеч је можда најпознатији по чувеној Бегечкој јами на самој обали Дунава. Тај парк природе представља потпуно неискоришћен туристички потенцијал. Поред познате чарде „Код Браше“, Бегечка јама налази се на путу птица селица, којим сваке године пролази више од 400 пернатих врста. Трачак наде улива и изградња бициклистичке стазе уз тај део Дунава, која ће спојити бициклистичке стазе по Европи.
Б. Павковић
