Чак 38 одсто пунолетних грађана својеврсни су никотински зависници. Дувански дим садржи око 4.000 хемијских састојака, од чега је чак 400 отровно, 43 канцерогено, а међу њима је најпознатији катран.
Како каже вмс Весна Имброњев из Центра Дома здравља „Нови Сад” за превентивне здравствене услуге, потрага за егзотиком и нечим другачијим од устаљеног, последњих година младе, већ од 14 година, води у све популарније наргила-барове, иако је доказано да је сат конзумирања наргиле исто што и 100 попушених цигарета. Светска здравствена организација упозорава на то да је једна доза наргиле једнака једној кутији цигарета.
„Дим из наргиле садржи веће концентрације арсена, олова и никла, 36 пута већу концентрацију катрана и 15 пута више угљен-моноксида него једна цигарета“, каже Весна Имброњев.
„Наргила је водена лула за пушење дувана, код које удахнути дим пролази кроз охлађену воду. Дуван може бити натопљен меласом или медом, помешан с воћем те се на тај начин „разбија” монотонија његовог укуса и добија се различит спектар других, од јабуке, ваниле, преко чоколаде и слично.“
По њеним речима, без обзира на то да ли се конзумира дуван или нека друга мешавина, пушење наргиле укључује сагоревање угља и удисање дима, што свакако има штетне последице по здравље конзумената. Током пушења преко наргиле ослобађа се дим који садржи угљен-диоксид, канцерогена и токсична једињења, који су, као и код пушења цигарета, изазивачи малигних обољења, болести срца, крвних судова, плућа. Такође, пушење преко наргиле утиче на смањење плодности, а осим тога, уколико више особа користи исти наставак за уста, већи је ризик за обољевање од заразних болести.
„Штетни састојци дуванског дима не филтрирају се проласком дима кроз воду, а дим који се удише једнако је штетан за срце и плућа као и онај од цигарете“, казала је Весна Имброњев.
„Морам да нагласим да је озбиљна заблуда да је наргила безбеднија за коришћење. За ту промоцију смо сви одговорни, почевши од несметаног рекламирања, нарочито путем друштвених мрежа, преко изражене потребе младих да на тај начин буду прихваћени у друштву, до непоштовања законских регулатива. То је још једна од тема које захтевају активан приступ и едукацију младих.“
По њеним речима, дуван је кроз историју варирао од лековите биљке која лечи многе болести, до предмета кажњавања по разним основама. Током 20. века се усталио као друштвено прихватљива навика. Данас, након бројних истраживања, дефинисан је као озбиљна болест зависности, и потенцијални узрочник карцинома плућа, инфаркта миокарда и настанка хрониче опструктивне болести плућа.
И. Миклоши
