По речима начелнице Службе здравствене заштите жена др Љиљане Станишић, то није довољан број, али је у плану да Дом здравља до краја године прими још неколико колега, нарочито што су још два гинеколога најавила одлазак.
– Без обзира на недостатак, успевамо у року од месеца, колико нам Закон налаже, да примимо пацијенте, а хитна стања примамо одмах, уколико се жена жали на јаке болове или има крварење – прича др Станишић. – Током ванредног стања смо имали смањен обим посла у домену превентивних и скрининг-програма јер се водило рачуна о томе да долазе само оне жене које или имају тегобе, неодложне су за преглед, или труднице, које смо све време редовно контролисали по контролном календару за труднице.
Како каже, трудницама и породиљама време прегледа нису скраћивали, посао се обављао најредовније. Након обуставе ванредног стања вратили су и превентивне прегледе.
– Истакла бих да смо током ванредног стања доста комуницирали с пацијенткињама телефоном, продужавали смо терапију за онколошке пацијенте – рекла је начелница. – Морали смо да испоштујемо све противепидемијске мере, те смо имали изолацију, у ходнику је могло да буде пет жена да се не би стварала гужва, а пратња је чекала испред амбуланте. Имали смо такође и ковид.амбуланту за труднице у објекту „Јован Јовановић Змај”, осим осталих амбуланти које су заправо биле респираторни центри.
По речима наше саговорнице, рад с трудницама је један од приоритета и потребних делатности у току свакодневног рада Службе здравствене заштите жена. Постоји календар добре клиничке праксе, где се тачно зна у којим недељама се контролише трудноћа, како гинеколошки, тако и ултразвучно и лабораторисјки.
– Уколико се ради о трудноћама с високим ризиком из било којег разлога, такве контроле и прегледе понављамо онолико пута колико је то потребно у сваком појединачном случају – објашњава др Станишић.
– Имамо одличну сарадњу с Бетанијом, односно амбулантама за пренатални скрининг у првом триместру трудноће, тачније, први експертни ултразвук с биохемијским скринингом, који нам је веома значајан. Он се ради свугде у свету, преко неких допунских дијагностичких метода. Такође, уколико сматрамо да треба да се уради амниоцентеза, шаљемо труднице на Институт за здравствену заштиту деце и омладине. Гинекологија и акушерство је веома мултидисциплинарна грана, сарађујемо са свим оним специјалностима и супспецијалностима које су нам подршка у томе да се трудноћа изгура до краја како треба. Сарађујемо и с Институтом за кардиоваскуларне болести, с Клиником за ендокринологију и дијабетес, онколозима, Клиничким центаром Војводине, с нашим интернистима у Дому здравља „Нови Сад”...
По речима начелнице, дијагностике дојке се такође раде путем ултразвука дојке и мамографије.
Ултразвук може да се ради неограничен број пута, кад год затреба и не постоји старосна граница, стога га може заказати изабрани лекар опште праксе, гинеколог или педијатар, јер се чак и деци може урадити УЗ груди.
– Заказивање подразумева обавезан преглед, који ће индиковати ултразвучни преглед, у случајевима ако за то постоје фактори ризика, као што је код младих девојака које узимају контрацептивне таблете или су у ризику због породичне анамнезе – објашњава докторка. – Тада заиста треба урадити УЗ дојки једном годишње, или уколико се напипа нека отеклина, чворић или било шта друго. Мамографија се пак не може радити било када. Она се сврстава у део националног скрининга за карцином дојке. Све жене старије од 50 година до 69, позивају се два пута годишње и заказују се путем Кол-центра да дођу и обаве мамографски преглед, и то се односи на жене које немају никакве тегобе. Уколико имају неке проблеме или се појави било каква патологија, имају неке факторе ризика, мамографију може индиковати гинеколог или лекар опште праксе и раније, односно већ после 40.
И. Бакмаз
